Програмери знају неке чињенице које обични људи не знају, највише због тога што су се сусрели са њима или су макар читали о њима док су тражили решења одређених програмерских проблема.
Прва чињеница: Сваки оперативни систем, или пак, сваки систем који је критичан, има огроман број „пречица“ направљених од стране програмера да би себи олакшали посао, као и велики број ствари које су намењене као привремено решење, а на крају нико није хтео да их мења. Битно је да ради, зар не? А ако има неку грешку, нека се не појављује често и све ће бити како треба.
Друга чињеница: Четвртина времена развоја апликације се потроши на осигуравање од корисничких грешака и погрешних уноса. Замислите да користите битан програм за нпр. рачуноводство и одједном вам се појави грешка јер сте случајно унели две децимале превише. Нико то не би хтео да види, понајвише због психичког здравља корисника. Програмери се брину за кориснике <3
Трећа чињеница: Програмер није сервисер рачунара. Не желимо да поправљамо ваше рачунаре, а ако нас убедите да их погледамо, подразумева се да ћете нас частити, макар кафом. На крају свеједно испадне јефтиније него сервисер, а вероватно ћемо у старту пронаћи проблем (прочитати прву и другу чињеницу).
Четврта чињеница: Програмирање је размишљање, не куцање. Куцање је кодирање. Програмирањем налазимо решења проблема на креативан начин, користећи све алате који су нам на располагању (понекад ово може да крене у екстреме; прочитати прву чињеницу поново).
Пета чињеница: Бројање креће од нуле, не од јединице. Првенствено јер се бројеви у меморији представљају меморијским блоковима, где је први број увек на нултом меморијском блогу. Други (пошто бројимо од нуле) се исказује јединицом јер је његова позиција offset величине један у односу на почетак.
Шеста чињеница: Програмирање се не може радити у сваком тренутку. Потребно је да се поклопе фактори, тако да се оствари тзв. „зона“ када смо фокусирани само на проблем пред нама, изоловани од осталих чула. Фактори који то могу да изазову у комбинацији су кафа, музика, осветљење и свеж ваздух. Тако да немојте да се забринете ако програмер крене да виче када га пореметите док програмира, пошто сте га управо вратили у реалност и требаће му најмање петнаест минута да се врати назад у „зону“. А да не причамо о томе да највероватније нема појма шта се дешава око њега. Размислите пре него што вратите програмера у реалност.
Седма чињеница: Ако преспавате са проблемом у глави, решиће се до ујутро. Пошто је акценат при програмирању на креативности, спавање помаже тако што „угуши“ сва остале, већ смишљена, креативна решења, оставивши нас да сањамо о стварима за које би већина не-програмера рекла да су стресна и болна.
Осма чињеница: Родитељ може да убије своју децу ако је задатак који им је додељен постао непотребан. Не брините се, немамо (превише) убиствених тенденција. Ова „изрека“ је појам из системског програмирања. Родитељ представља првобитну апликацију која делегира своје задатке најчешће позивањем других програма (деце) и прослеђивањем одређених параметара. Сада чињеница има смисла, зар не?
Девета чињеница: Не подносимо када нам неко, без престанка, прича како га рачунари или програмирање не интересују. Престаните, иначе ће писаније о хомицидалним тендецијама да постане више вероватно. Или ћемо вам ми причати како смо целу ноћ оптимизовали алгоритме тако да, уместо O(n^2) комплексности имамо O(log n) комплексност, а потом ћемо вам зачинити живот дискусијама о томе како треба да се пишу велика и мала слова у називима променљивих. Немојте. Знамо да сте цветак зановетак. Упозорени сте.
Инспирисано од стране: http://macleodsawyer.com/2015/03/06/nine-truths-computer-programmers-know-that-most-people-dont/
Постави коментар