Иако смо још далеко од научне фантастике да око нас круже роботи и испуњавају нам жеље, они ће нам у наредних десет година, мало по мало, одузимати све већи простор.
Робота ће бити све више захваљујући паду цена и новој технологији која прави свемогуће машине.
Зато научници већ испитују утицај вештачке интелигенције на живот људи покушавајући да одговоре на бројна питања - шта ће бити ако те то чудо нагази, или почне да јури мачку, или можда да љуби бебу?
И, мада не очекују напад терминатора или слике из Одисеје у свемиру 2001, они указују да ће употреба све већег броја машина које преузимају контролу, макар и у сасвим једноставним стварима, имати законске, социјалне и етичке ефекте.
Роботи су годинама у употреби, али су се углавном користили ван куће - откривали су мине или правили аутомобиле у фабрикама или делили терапију пацијентима.
Последњих година, међутим, све је више тзв. кућних робота. Највише се баве пословима попут усисавања, кошења, чишћења одвода или надзора.
Има и робота играчака, какав је Фирби, затим робота другара, као што је Паро који је посебно подесан за старије.
Агенција АБИ истраживања, која анализира трендове на сектору технологије, процењује да ће до 2015. вредност продаје тзв. персоналних робота у САД премашити пет милијарди долара, односно да ће бити четири пута већа него сада.
"Све више робота помагаће вам у одржавњу куће. Они ће скупљати мрвице са пода, пунити вам фрижидер, износити пртљаг из кола", сматра Колин Енгл, директор корпорације иРобот, која је направила чистач Румбу.
Истовремено Рајан Кало из Стенфорд центра за интернет и друштво указује да роботи нису само ствари које произвођач направи а ви купите и однесете кући већ су њима често потребне инструкције и програмирања.
У САД иначе нема закона који се тичу робота па се, када се о томе поведе реч, углавном сви позивају на Три закона о роботима писца научне фантастике Исака Асимова.
Његов први закон је да роботи не треба да науде човеку а то је и оно чиме се произвођачи највише баве када развијају наредну генерацију робота за личну употребу.
"Ако робот постаје све самосталнији и може сам да доноси одлуке, шта се дешава ако он неће да испуни баш оно што жели његов власник?", пита се истраживач у роботици и професор Универзитета Јужне Каролине Џорџ Беки.
Истовремено, пошто су роботи све ближи људима, неки на њих гледају као на жива бића, чак и ако на њих не личе. Други их пак персонализују - дају им имена или их украшавају.
Извор: Мондо
Постави коментар