По једном буџетском студенту који студира на Медицинском факултету Универзитета у Београду држава годишње издваја око 375.000 динара. Уколико он добија и стипендију или кредит, а при том живи и храни се у студентском дому (укупна давања из буџета у ове сврхе за 10 месеци годишње су до 249.600 динара), он Републику Србију кошта укупно 624.600 динара.
Још драматичнија ситуација је на Факултету драмских уметности, где један студент државу кошта 825.000 динара. Најмање новца по студенту годишње добија Правни факултет – 85.000 динара (али овде морамо рећи и да има много студената, па се све надокнади), Факултет организационих наука добија – 150.000, Електротехнички факултет – 200.000, Пољопривредни факултет у Новом Саду – 250.000, Машински факултет у Нишу – 300.000, а међу најскупљим је и београдски Факултет за физичку хемију – 475.000 динара.
Ово су најновији подаци просветних власти које ових дана праве сличну рачуницу за све факултете у Србији у склопу израде новог Закона о високом образовању, чија ће се основна промена односити на начин финансирања факултета. Оно што је до сада израчунато јесте да је просек на националном нивоу око 250.000 динара по буџетском студенту, а ако се томе дода и живот у студентском дому и исхрана у мензи, коначна цифра достиже пола милиона динара.
Министар просвете др Срђан Вербић већ је најавио да ће се нови начин финансирања високог образовања огледати у транспарентности буџета и школарина и да ће се знати „тачно шта је коме плаћено”. Будући да у просвети има највише високообразованих кадрова, у интересу Министарства просвете је и увођење платних разреда.
– Радимо процену трошкова школовања на државним факултетима. Ушли смо у посао израде новог закона и новог модела финансирања, па скупљамо различите податке, то је први корак. Још се нисмо одлучили за одређени модел, али имамо добре основе у Стратегији развоја образовања и основну идеју: студенти ће неким делом партиципирати у школарини. Имаћемо и даље најбоље који ће бити финансирани сто одсто из буџета, а сви остали ће бити суфинансирајући и њихова школарина ће зависити од успеха и падати линеарно до неких пет одсто – објашњава за „Политику” саветник министра просвете др Милован Шуваков.
То практично значи да ће се избећи садашња ситуација у којој студент због 0,5 бодова изгуби буџетски статус, па мора да плаћа школарину, а губи и приступ мензи или дому, што је шок за студента и због чега влада константно незадовољство на факултетимa.
То ипак не значи да ће бити смањен број бесплатних индекса, додаје, већ само да ће систем бити праведнији и да се неће догађати да студенти престану да студирају због једног бода…
На питање да ли очекују проблеме са универзитета, јер су факултети ти којима није у интересу да буду транспарентни трошкови и школарине, он одговара да ће мерило тога да ли су на правом путу бити и чињеница колико буде отпора.
– То је нешто што морамо да урадимо, јер улазимо у Европску унију где је велика конкуренција. Већ сада приметан број добрих ђака одлази у иностранство да студира. Када наши ђаци буду имали једнаку могућност да упишу било коју високошколску установу у ЕУ као и у земљи, то ће довести у врло незгодан положај наше факултете и зато је ово последњи тренутак да порадимо на томе и подстакнемо квалитет – каже Шуваков.
План је да се скупштини предложио нови закон још у овој календарској години, а да промене крену да се примењују поступно.
Подсећања ради, садашњи модел финансирања у којем држава плаћа по студенту, показао се врло лошим, јер смо имали намерно урушавање критеријума на пријемним испитима како би факултети прикупили што више бруцоша. Јавна је тајна и да један број факултета урушава критеријуме не само на улазу, већ и током школовања, како би им сви студенти остали буџетски.
– Држава по једном студенту на већини факултета плаћа много више него што су школарине самофинансирајућих студената. Другим речима, факултетима се исплати да имају што више буџетских студената, а не исплати им се да имају високе критеријуме, јер онда велики број студената губи статус буџетског студента. Ово је у супротности од онога што модел финансирања треба да стимулише, а то је повећање квалитета – каже Милован Шуваков.
Оно што, међутим, може да се чује са факултета јесте да су поједини на „ивици пуцања”, јер држава не даје довољно за материјалне трошкове, а деценијама уназад, највећи проблем су грејање и електрична енергија. Зато се факултети боре и за што већи број самофинансирајућих студената, јер од новца академаца надокнађују материјалне трошкове, одржавају наставу, а део новца иде и за плате професора.
Извор: http://www.politika.rs./
Постави коментар