Удаје се Јула за Црногорца. Велики сто у дворишту, за столом пуно гостију. Са једне стране стола све Црногорци, има их једно двадесет са још 40 кг ордења. Све се то нагло ка столу од тежине.
Са друге стране стола седе Лале, лепи и дебели. Устаје једна старина, придржава се штапом и почиње свој говор:”Ова ваша Јула има част што улази у овако славну фамилију. Наш Блажо је син палог борца, народног хероја, чији је ђед рашћерив’о Турке на буљуке код Мојковца. А његова сестричина, од Баја Стричевића његовог шуре снаја, што је прађед његове бабе протјера Медједовиће, јер је њино племе било спремно на све. А његова тета, што је оног Миљана, Драгоровог сина, што је на Дурмитору изда’ стрица Милића, е да јебе оца издајничког, посјекла кано тикву, а ну, ваша Јула треба да је срећна што улази у овак’у славну фамилију, тако да речем…”
Црногорска верзија
А оно ти је била свадба у Банат, да је није било ниђе! Доша’ наш Блажо да прижени њи’ову Јулу. А наш ти је Блажо, висок ка’ Лењин, отац му народни херој, борац још од априла 1945.
Кад смо сјели за сто, са наше стране све соко до сокола, е да сабирамо, не би Турака и мртвијех Талијана пребројали, да јебе оца очињег! И Мићун, његов стричевић, што је одржа’ говор, не би га ни Његош боље одржа’! Е, али Медједовиће, и њино племе што изда’ стрица Милића, но да не причамо сад о томе! А јадо мој, а сви ордење ставили, па се сјаји, ка’ рефлекторе да су укључили. А равно ти је код њих, јадо, да равније не може бит’! А ну, а Јулин отац одржа’ кратки говор, но је река’ да је Јула поштена дјевојка, е да су сви који су се дружили с њом, били задовољни! Е, тако и треба да буде, кад улази у овако славну и поштену црногорску фамилију! Живјели!
Лалинска верзија
Морам ти касти, јебеш га, сад кад је све прошло, да смо Јулу некако удали! Да је нашла неког нашег, није! Да је нашла неког богаташа, није! Е, јебеш га! Нашла неког Црногорца, ал’ тај је, јебеш га, потхрањен!
Јула може да га стави под мишку! И дошла ти његова фамилија, скоро сва, могу ти касти, ал’ да их ставиш све на кантар, били би тешки к’о кум Пера и његова Јуца! И нанели гвождја неког, кажу ордени, јебеш их, сви се савили до земље, ал’ не скидају! А зет, нема га триест кила са креветом! Ал’ нагојићемо ми то! Наша Јула, како кува, и ногу од стола би угојила! И морам ти касти, ил’ сам ја то погрешно разумео, а не бих вол’о, да они волу да се свађају! И посвадјали се са неким, јебеш га, медведима, пре триста година! И имају неку бабу, далеко било, која маше неком сабљом! И сад они се хвалу да је она, о мај, неку главу одсекла! Ал’ нисам схватио да је отишла у затвор! Чудан неки народ, да га јебеш!
Мађарска верзија
Ја сам ти мој Радмила било на свадба код Лалин ћерка Јула. Што сам се расплакало од срећа! Мој Јанош се највише расплакала! Каже нема више учиш код Јула! А много времена су заједно учиш! И били тамо неки Црна Горица гости! Много лепи јебач, ја намигнеш теби, мој Радмила! Ја само задигнеш сукњо, они само избечиш беоњача! А младожења, мој Радмила, то не издржиш у кревет ни пет минута! Ја то могу поломиш са једна рука! Јој,иштенем! А било тамо неки официр, са фино сабљица и једно велико мусташ! Већ се договорило да идемо шетамо Дунав кеј! Јој Радмила, серетлек!
Босанска верзија
Јој, јаране, јесам био на добром дернеку. Меса ко дрва. Јест да је била крметина, ал немореш пит гологузо. А цуга права!!! Изнио чојек вина, а наки Црногорци доније домаће лозе. Јаране, јест да им је лоза добра, ал што они могу да серу то мало ко море. Кад су причали, матере ми, ко да сам Ђекну гледо… Само сам се зајебо И пресјеко са пивом и ево сад ме глава растура. Знам да не иде вино и пива, ал, јебига, зинула гузица …Аааа… зар ти нисам реко…ама она курава Јула се удала за наког Црногорца, а он… ко да га је поплава избацила, матере ми!
Београдска жаргон верзија
Е, јеб’о те, што је била журка код Мајине цимерке Јуле! Нисам се боље провела одавно, јеб’о те! Она се удала, јеб’о те, за неког Монтенигера, сине, па он висок метар и жилет, Лењин је за њега Хаким Олајџувон! Па дошли сви са неким гвожђем на сакоима, кева да ми ђуска пред драгстором! Па кад су сели за сто, јеб’о те, то се затресло к’о земљотрес, ћале да ми једе песак! А онда матори Монтенигер поче да кења, фол они карали Турке, јеб’о те! Па сине, њих мрзи да подигну руку, а ‘ће овамо да сјебу Турке! Па су карали Немце и Италијане, можда сине, али у трци на сто метара у бегању!
Е да видиш, на крају, јеб’о те, кад их је Јулин матори зајеб’о! Ма знаш,да је Јула радодајка, она се сажали на сваког фрајера, јеб’о те, да му свега док си рек’о бритва! А што да не? Једном се живи, мада ови кењају да је небески живот вечан! А јел’ се јавио неко отуд разгледницом? Није! Јел’ посл’о неки пакет? Није! Ми да се наживимо овде, сине, а они нека се чувају за горе! Боле ме риба!
Пироћанско-Нишко-Врањанска верзија
Беше свадба у Банат. Тамо сам ишао код свастике на спавање, такој да ништа несам платео. Пиће понесох што га добих од доктор Несторовић, такој да ни туј несам дао ђенги. Ама, кићење!!! АМА, КИЋЕЊЕ, ЉУДИИИИИИ!!!! Да гу ли јебем, нека женска ти закачи оволицну гранчицу и мораш да ги даваш пари!!! Маме им га натиткам, не сам успео да ги избегнем! Дадох десет динари, јебем гу ли, немадох две по пет, иначе бих спасив петицу!! ЈООООЈЈЈЈЈ!!!! Седох за сто, музика на увце, еве што ћу да ги дам динар!!! Ама, овај са хармонику ме гледа к’о сирома’ сланину! Шта сам му скривео? Ништа!
Него, оће пари, бато!!! Ко да ги берем са комшија Тошину кајсију! А храна, убаваааааааа!!! И то, месо, бре! Све џаба! Изео сам десет парче, стомак сам напунео до грлце! И јагњетина, бре, то ни Дража није имао такој!!! Ал’ ме заклаше начисто са њихови обичаји!!! Много бре ови Северњаци растрошни! Кад наидје младина кецеља, па младина погача, ЛЕЛЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ!!! Само гу даваш пари! Оде ми сто динари, неће се опоравим пет године! А, младожења, да гу ли јебем, гу не познавам! Мршавоооооо, бре! Кој ли га ‘рани, не знавам! А, млада, лепа, има шта да загрлиш! И кува, бре! Кад се враћав у Пирот, умал’ ме шлог не завати! Поскупеше железницу, у јеба’ ти ја будале! Ко са метро да се враћав у Пирот! Ће размислим следећи пут да идем!
Верзија новинске куће “Боликита”
Како јавља “Фан-југ”, у селу Доња Бундева, одржана је црногорско-војвођанска свадба. То је још један доказ да националне баријере не могу да зауставе љубав. Пред око 1800 гостију, госте је поздравио Председник општине Горња Бундева, Др Милоје ЛоваДоКровицћ И пожелео им дуг и срећан живот, пун деце, јер деца су наше највеће богатство у овако тешким тренуцима за нашу земљу. Изложени свакојаким притисцима, често неиздрживим условљавањима, понекад и отвореним претњама, а све то на ивици инцидентних ситуација, наши младенци су ипак одлучили да се узму.
На крају је локална радио станица наручила песму за младенце “Шта ће ти мозак, када имаш лову, боље буди глупак, слушај песму ову” у изводјењу естрадне уметнице Туцајке Чукаџић Шевић Накитановић.
Верзија листа “Ваша битка”
У селу Доња Бундева, пред 50 људи, у дворишту домаћина Аце Врсајкова, прослављала се свадба двоје младих - младе Јуле И младожење Блаже. У веселој атмосфери, госте је поздравио стари црногорски ратник Мићун, а затим и младожењин отац Аца. Црногорско-војвођанска свадба је протекла у веома ведрој атмосфери, а локална радио станица је емитовала бесплатну песму у част сватова. Здравицу је одржао и члан Демократске Партије Српског Радикалног Покрета Обнове Веома Леве Стране Футошког пута Социјалистичког Предградја Средње Бундеве.
Хрватска верзија
Чуј, стари, бил ти тулум ву не’аквем Банату! То ти је хрватска Војводина, не? Кај ме гледаш так? Ти не знаш повијест? Још је надвојвода Карло, он ти је бил Хрват, кај не, још тисућу двијесто педесет и пете године, потписал ву Загребу декрет да је Војводина хрватска земља! И бил ти је страшно лијеп тулум, за не вјеровати, стари мој! И знаш кај? Јулина ти је мајка Хрватица! Је,је! Озбиљно ти говорим!
Она ти је била так лијепа, била ти је у црвеној хаљини и бијелој блузи, прекрасно, как шаховница, ти бокца! А женик, то ти морам посебно рећ! Он ти ни висок, так, шланг бих рекел, сто постотни Хрват! Црногорци су горски Хрвати! Кај? Не слажеш се? Ти бокца, па Бока Которска, то ти је бил Госпин Заљев прије сто година! Је, је, кај не знаш за Сабор ву Нину, тисућу осамсто деведесет и пете године? Па ти ниш не знаш! Јој, па глазба на пиру! Они су ти свирали старе градске пјесме! Све старе загребачке, стари мој, све старе загребачке! Четир’ коња дебела, јасу све до Загреба! Синоћ кад је пао мрак, пошла цура у Кисељак! Осам тамбураша са старог Максимира! И још ти некај морам рећ, стари мој!
Санџак је хрватски! Недвојбено!!!
Нато верзија
После успешних преговора господина Аце и господина нар. хер. Мићуна, договорено је следеће:
1. У року од следецих 96 часова НАТО неће запленити ниједну свињу из обора!
2. НАТО шаље посматраче у спаваћу собу господје Јуле и господина Блаже!
3. Ово неће угрозити успешан сексуални живот ово двоје, сем што ће сваке ноћи улетати у собу - врабац! Он ће бити, наравно, ненаоружан!
4. Уколико младенци оману, посматрачи могу да се умешају, али само један по један! Никако сви одједанпут!
5. Спаваћа соба Блаже и Јуле тиме ништа не губи, напротив, то је у црногорском интересу, јер је Блажо мало занемоћ’о!
6. Умешавање са задње Јулине стране биће сматрано провокацијом!
7. Не буде ли памети, биће срања! Уколико Блажо претера, и Јула остане у другом стању, онда:
а) Господин Весли Кларк прихвата да буде кум!
б) Ако буде женско, зваће се Ната, ако буде мушко, зваће се Натанијел!
ц) У свим осталим варијантама зваће се Дјекна!
Овај Споразум је у духу ранијег разговора Аца-Мићун, и сачињен је у четири копије! Ако се домаћин не придржава Споразума, важи тацка 7., И то онај део иза зареза!
Животињска верзија
Онај комарац Блажо се оженио оном кобилом Јулом. Било је ту стоке на свадби колико хоћеш! Кум Воја се усвињио к’о вепар, а онај орангутан Зоки је само баљезгао оној крави Јелени на уво. И дрпао је испод стола, а она се смејала к’о коза. Стари јарац Мићун је мекетао нешто о историји, ко је кога убио, ко је кога посек’о, а гости су спавали к’о јагањци. Онај нилски коњ Аца је одбрусио нешто у стилу да се Јула јебе к’о штука, а онај сом је на то ћутао! И на крају оно говедо Милутин, који изгледа као намерно пробудјен коњ, чим су му рекли да треба да пева поздравну песму младенцима, уср’о се к’о грлица!
Псовачка верзија
Удаје се Војводјанка за Црногорца! Е, јеб’о комбинацију! Е, до курца! Ем су ме прво ујутру пробудили пре 6 сати, набијем их све на курац непотковане, ем су ме обукли к’о парадног коња, а не волим одело, јебем ли им рогату тетку на ‘рапавој дасци! Па онај пијани Стева - тако ме је мучки будио, к’о да сам пилот НАТО пакта, јебем ли га интензивно, па унакрст! А ови гости са ордењем - све мој до мојега! А младожења? К’о да га ћале издрк’о на лопати! Млада? К’о јебана, па напуштена! Ма где сам ја ово допао, сестру ли им јебем покрајинску? Али зато, бато, клопа ипиће - чиста десетка! Уср’о сам се од пива дефинитивно! После првих 25 комада нисам знао где сам!
Тек сам тад мог’о да сварим куму! Па оно, сине, не би јеб’о ни на рингишпилу! А поглед јој је у пичку материну - купус гледа, месо вади! То не би јеб’о ни у самоодбрани! Али зато музика - чисти интелектуалци! Да си вид’о певаљку! Стерео певачица - по два курца јој вире из сваког ока! А песме-сува поезија: “Дубок бунар, а зелена кофа, мој се Миле на машину шиша!” А онај хармоникаш ‘оће да ме јебе на суво! А мислим се, мамицу ти јебем да ти јебем згуза, ти ћеш мени да отимаш паре! А сад се разидји, интелектуалац!”
Извор: Студентски свет
Постави коментар