Sa našim startapom, FishingBooker-om, otišli smo na konferenciju koju je u San Francisku organizovala najveća tehnološka onlajn publikacija TechCrunch. Da bi izašli na glavnu binu i prezentovali svoju ideju, bilo je neophodno da tada u tom trenutku zapravo lansiramo naš proizvod, da kažemo ljudima „E od danas možete koristiti naš proizvod“. Mi smo već par meseci radili u našem startapu, proizvod je već bio na tržištu, tako da ovaj kriterijum nismo ispunjavali. Jedno od pravila bilo je da ako pobediš sa najviše glasova na sajamskom delu, ako te ljudi izglasaju, završićeš na bini bez obzira na sve. Svi startapi koji su došli tamo su pustili na svojim grupama na fejsu i twitteru, i to je bilo sve što su uradili za promociju svoje ideje. Te godine bili smo jedini koji su došli sa prostora bivše Jugoslavije, što znači da ako nam kažeš „ne“ mi ćemo na to gledati kao na „možda“. Dva meseca ranije mi smo ovo znali. Okupili smo ljude i napravili kampanju za promociju glasanja. Sat vremena pre nego što se završilo glasanje, imali smo duplo više glasova od drugoplasiranog. Na kraju smo izašli na tu binu i to samo zato što smo testirali status quo. I zato što smo sa Balkana i nismo navikli na „ne“.
Nemana Cerovac je deo „FishingBooker-a“ skoro od njegovog osnivanja. Trenutno ovo je najveća svetska onlajn zajednica koja povezuje ljubitelje pecanja i kapetane na brodovima i na taj način im omogućava da pecaju širom sveta. Pre nego što sam krenuo sa FishingBooker-om radio sam u jednoj kompaniji. To je bilo ok ali nisam imalo osećaj da je to nešto moje i da zapravo radim za sebe. Klasična kompanija nije mogla da zadovolji moju potrebu za stalnim učenjem, donošenjem svojih odluka i sprovođenjem ideja.
Tako sam ušao u celu priču. To je neka vrsta liderstva nad samim sobom. Kada si spreman da rizikuješ. Onda dođeš u jedno drugačije okruženje. Gde moraš dosta da izazivaš sebe i ne odustaješ lako. Da naučiš kako da se motivišeš i kako da druge motivišeš. Istina je da ležeš i buduš se sa problemima svoje kompanije ali isto tako svestan si da si ti jedini koji će nešto uraditi povodom toga, i tako se i ponašaš. Raditi u startapu ne znači raditi svaki dan u kancelariji po 8 sati a onda otići kući. Iako ponekada radim i 10 sati, nikada ne moram da buden na jednom mestu, ili da se oblačim ili ponašam na određeni način i da to što poštujem pravila korporacije definiše kako ja radim. Imam mnogo više prostora da budem ono što jesam. U početku postojala su mnoga znanja koja su mi falila. Posebno iz marketinga ili programiranja. A onda kreneš da radiš. Prva stvar koju ne znaš kako da uradiš je podizanje landing page-a, onda istražuješ pa shvatiš kako se to radi i kako je lako, onda i napraviš. Sledeće shvatiš „Pa ovo sve sada treba da se i izreklamira“, onda shvatiš da postoje razni načini reklamiranja, što plaćenog što neplaćenog. A onda korisnici dođu na stranicu ali i tu ih treba i zadržati i ti shatiš da moraš da napraviš kvalitetnu zajednicu ljudi, koji će tu i ostajati, onda izučavaš kako se to radi. I tako u nedogled. Učiš svaki dan Ovo je bukvalno learn by doing
Ovog leta AIESEC ti pruža priliku da se okušaš u radu u inostranom startapu na projekatu Global Enterpreneurs. Cilj projekta je da se okušaš u rada u stratapu, shvatiš kako funkcionišu i nastaju, ali i dobiješ iskustvo koje ti može koristiti u budućnosti. Za projekat se možeš prijaviti na sledećem linku. Prijave su otvorene do 20. maja 2015. godine.
Postavi komentar