29. јуна 2010. у Парламенту Србије усвојен је нови пакет измена и допуна Закона о високом образовању. Од кључних ствари издвајамо да је услов за упис следеће године на терет буџета остао 48 ЕСПБ поена, као и да ће бити 6 обавезних испитних рокова који се морају завршити најкасније до 10. октобра. Факултетима ће одобрење за прописане висине школарина слати Министарство просвете, и тек након ове верификације оне могу постати утврђене и коначне. Студенти уписани у прву годину студија школске 2006/2007, односно 2007/2008 године задржавају право финансирања из буџета најдуже годину дана по истеку редовног трајања студија, док студенти уписани 2008/2009 имају поменуто право у трајању од 6 месеци. Дакле, измене које су 29. јуна верификоване у Парламенту јесу у складу са оним што смо писали и предвиђали.
Међутим, новина која је изненадила присутне на недавно одржаној трибини поводом измена Закона на нашем факултету јесте увођење рангирања студената ради утврђивања права на буџет у наредној школској години.
Како је речено, ради утврђивања права на буџетско финансирање биће разматрана 3 критеријума:
1. ЕСПБ поени (овај критеријум има највећи тежински коефицијент, али га не можемо сматрати пресудним);
2. Просек помножен са 1.5;
3. Рок у коме су завршене обавезе из претходне године (3 бода за јун, а за рокове од септембра до октобра 2 по 2, 1 и 0 бодова, респективно)
Рангирање ће се вршити по суми поена оствареној на основу сва три критеријума, уз малу напомену: ове године ће у суму улазити само прва два критеријума, јер је измена донесена дубоко у току текуће школске године.
Хтели или не хтели, чаробна математика се све грубље уплиће у високошколски систем. Није потребно много мудрости и моћи закључивања како би се схватило да иза свега стоји буџетски дефицит, захваљујући коме ћемо већ од ове године бити у ситуацији да се за буџет не боримо само са градивом, већ и једни против других. Све редовније трибине и потенцирање студентског представништва нису ништа више од простог «замазивања очију» како би се спречила нежељена студентска реакција на ову рогобатну и непопуларну измену. Говорећи о нежељеној реакцији, овако нездрав модел измене према којој се студенти на путу до буџета не сучељавају само са унапред одређеним захтевима, већ и међусобно, право је звоно за узбуну и све виши студентски активизам. Одлука није случајно дошла пред летњу паузу између испитних рокова, већ са циљем да се могућност студентског организовања и активизма сузбије.
Под студентским активизмом не сматрајте продужену руку Управе звану Студентски парламент, јер ће управо то тело на ову измену ставити свој печат у наредним данима, тиме јој дајући званичан карактер.
Запитајте се зашто су студенти у Западној и Централној Европи (Белгија, Француска, Аустрија), којима услови живота дозвољавају далеко лакше финансирање високог образовања, штрајковали против сличних модела, док то код нас није случај. Размислите о систему по ком наши студенти «партиципирају» у доношењу одлука, и о исправности истог. На крају се запитајте како неслагање западноевропских студената са ставом званичних институција у виду телевизијског снимка обиђе свет, док се код нас о томе јако мало зна и чује. Ми ћемо вам само рећи шта је нама и њима заједничко: уз мало добре организације имамо велику моћ да утичемо на своју будућност.
Постави коментар