Danas se IT poslom bavi samo oko 30% žena. Dosta devojaka upiše smer ISIT na našem fakultetu, tokom studija pokaže solidno znanje iz ove oblasti, no, ipak ne nastavi da se bavi poslom za koji se školovala. Moguće je da u ovom slučaju devojke gaje neku vrstu predrasude prema ovom zanimanju, te smo odlučili da napravimo seriju intervjua sa devojkama koje su istrajale u tome da postanu programerke.
Ove nedelje razgovarali smo sa Emom Čelebić, studentikinjom informatike iz Osijeka.
Puškice: Ispričaj nam nešto ukratko o sebi.
Ema: Moje ime je Ema, imam 21 godinu i trenutno sam na trećoj godini informatologije na Sveučilištu Josipa Juraja Štrosmajera u Osijeku.
Puškice: Kako je sve počelo u vezi programiranja? Odakle ljubav prema ovom zanimanju?
Ema: Oduvijek sam mislila kako me programiranje ne zanima, dokle god nisam došla u kontakt s njim. Prvi put sam se upoznala s osnovama programiranja na svom fakultetu.
Puškice: Čuli smo da si bila na praksi u Inchoo-u. Kakva iskustva nosiš odatle? Da li te je fakultet dovoljno pripremio za praktičan rad?
Ema: Da. Bila sam u Inchoo-u mjesec dana na praksi. To je bilo zaista jedno divno iskustvo. Na fakultetu sam naučila, kao što sam rekla, osnove programiranja, koje su mi pomogle kada sam došla na praksu, ali tijekom odrađivanja toga praktičnoga rada mnogo više sam usavršila svoje znanje o programiranju.
Puškice: Da li je teško devojkama da se bave programiranjem s obzirom da je uvek smatran za više „muški posao“?
Ema: Smatram da nije problem da se djevojke bave programiranjem ukoliko to vole. Činjenica je da se programiranje uvijek smatralo kao muški posao, ali to su samo nekakve predrasude. Mislim da tu nema pravila.
Puškice: Šta bi poručila svojim koleginicama koje trenutno studiraju IT?
Ema: Podstičem sve one djevojke koje su se odlučile biti programerke da tako i nastave. Idemo razbiti sve predrasude i pokazati im da su u krivu!
Postavi komentar