Данас се ИТ послом бави само око 30% жена. Доста девојака упише смер ИСИТ на нашем факултету, током студија покаже солидно знање из ове области, но, ипак не настави да се бави послом за који се школовала. Могуће је да у овом случају девојке гаје неку врсту предрасуде према овом занимању, те смо одлучили да направимо серију интервјуа са девојкама које су истрајале у томе да постану програмерке.
Ове недеље разговарали смо са Емом Челебић, студентикињом информатике из Осијека.
Пушкице: Испричај нам нешто укратко о себи.
Ема: Моје име је Ема, имам 21 годину и тренутно сам на трећој години информатологије на Свеучилишту Јосипа Јураја Штросмајера у Осијеку.
Пушкице: Како је све почело у вези програмирања? Одакле љубав према овом занимању?
Ема: Одувијек сам мислила како ме програмирање не занима, докле год нисам дошла у контакт с њим. Први пут сам се упознала с основама програмирања на свом факултету.
Пушкице: Чули смо да си била на пракси у Inchoo-у. Каква искуства носиш одатле? Да ли те је факултет довољно припремио за практичан рад?
Ема: Да. Била сам у Inchoo-у мјесец дана на пракси. То је било заиста једно дивно искуство. На факултету сам научила, као што сам рекла, основе програмирања, које су ми помогле када сам дошла на праксу, али тијеком одрађивања тога практичнога рада много више сам усавршила своје знање о програмирању.
Пушкице: Да ли је тешко девојкама да се баве програмирањем с обзиром да је увек сматран за више „мушки посао“?
Ема: Сматрам да није проблем да се дјевојке баве програмирањем уколико то воле. Чињеница је да се програмирање увијек сматрало као мушки посао, али то су само некакве предрасуде. Мислим да ту нема правила.
Пушкице: Шта би поручила својим колегиницама које тренутно студирају ИТ?
Ема: Подстичем све оне дјевојке које су се одлучиле бити програмерке да тако и наставе. Идемо разбити све предрасуде и показати им да су у криву!
Постави коментар