Istorijska odluka rektora Univerziteta Srbije

Ексклузивно:На данашњем заседању Ректорског савета Конференције универзитета Србије, Ректори Универзитета из Србије, донели су историјску одлуку да сви који су стекли диплому по старим наставним плановима и програмима, као и сви који завршавају студије по тим наставним плановима, МОГУ ДА ЗАМЕНЕ СТАРУ ДИПЛОМУ ДИПЛОМОМ МАСТЕРА! Сви ректори државних и приватних универзитета су гласали ЗА, изузев ректорке УНС-а, која је била уздржана.

Честитамо свима на новом академском звању!


п.с. Студентски предлози ПРИХВАЋЕНИ након дуге и исцрпљујуће дискусије.

РЕКТОРСКОМ САВЕТУ
КОНФЕРЕНЦИЈЕ УНИВЕРЗИТЕТА СРБИЈЕ

Поштовани,

Обраћамо Вам се поводом критеријума које КОНУС треба да пропише у складу са чланом 127. Закона о високом образовању, а који се односе на усклађивање стечених академских, стручних, односно научних назива.
Сматрамо да би у поступку утврђивања наведених критеријума пре свега требало имати у виду да стручни назив стечен након завршених основних студија по ранијим прописима (са називом „дипломирани“), суштински одговара називу стеченом након завршених дипломских академских студија (мастер) по новим прописима. Аргументи за ову тврдњу почивају на одговарајућој самерљивости ових звања у погледу: 1) номиналног укупног трајања студија, 2) укупног обима студија и 3) њихове заједничке разлике у односу на нове „бачелор“ студије првог степена и раније магистарске студије.

1) Номинално укупно трајање студија
Укупно формално трајање основних студија према ранијим прописима у себи садржи број година студија (четири, четири и по, пет или шест) и законом утврђен апсолвентски рок (6 месеци или једна година), што укупно износи најмање пет година редовног студирања. Изузетак чине поједини трогодишњи студијски програми, основани у складу са Законом о универзитету из 2002. године, чије трајање са апсолвентским роком износи мање од пет година редовног студирања. Током апсолвентског рока студенти обављају обавезе предвиђене наставним програмом, и то обављањем консултација, одређених предиспитних обавеза (колоквијуми, тестови, семинарски радови, пројекти и сл.), полагањем испита, израдом дипломског рада и полагањем дипломског испита. Према ранијим прописима, сматра се да је студент завршио студије у предвиђеном року (без обнављања године), када дипломира до истека апсолвентског рока. У том смислу, права која проистичу из статуса студента имала су само лица која су уписала одоварајућу годину студија, односно апсолвентски рок. Дакле, упис апсолвентског рока имао је исте правне последице као упис одр. године студија, те се његово трајање мора узимати у обзир приликом одређивања укупног трајања студија.

2) Укупан обим оптерећења студената
На међународној конференцији Заједнице универзитета Србије, под називом „Високо образовање Србије у европском простору високог образовања“ одржаној 2002. године у Београду, генерални секретар ЗУС-а је у свом излагању истакао следеће податке о студентима универзитета у Србији:
 ≈ 11% студената заврши основне студије у предвиђеном року,
 ≈ 19% студената заврши основне студије у просеку за осам година,
 ≈ 70% студената одустане од студија.
Дакле натпросечни студенти су они који дипломирају у предвиђеном року, док остали завршавају студије у продуженом року, ако већ не одустану од стицања високог образовања. У интерпретацији ових података склони смо да се не сложимо са оценом да су студенти у Србији у просеку слабијих интелектуалних способности и академских капацитета од њихових европских колега. У том случају остаје нам једино да закључимо да време потребно за савлађивање оптерећења студената, прописаног наставним планом и програмом, знатно надилази временски рок који студенти имају на располагању у складу са ранијим прописима. Насупрот томе, новим законом се прописује 40-часовна радна недеља, чиме се укупан обим оптерећења студената стандардизује тако да просечан студент може да заврши студије у предвиђеном року – пет година за дипломске академске студије (мастер). Дакле и у погледу укупног обима оптерећења студената, основне („дипломске“) студије по ранијим прописима надилазе новоуведене „бачелор“ студије првог степена и одговарају оптерећењу академских дипломских студија (мастер).

3) Однос према другим врстама и нивоима студија
Као што смо видели, будући да нове дипломске академске студије (мастер) и по свом номиналном трајању и по обиму студија у најмању руку одговарају ранијим основним „дипломским“ студијама, обе се у једнакој мери разликују од других врста и нивоа студија дефинисаних ранијим и данашњим прописима. И нове мастер и старе „дипломске“ студије су у истој мери захтевније од нових „бачелор“ студија првог степена, као што су једнако мање захтевне од ранијих магистарских студија. Потребно је указати и на њихов равноправан однос према докторским студијама о којем сведоче став 4. члана 29. и став 1. члана 56. Закона о универзитету из 2002. године. Према овим одредбама претходног Закона, студенти имају могућност да након основних студија, уз одговарајућу просечну оцену, директно упишу докторске студије, док данас, након студија првог степена та могућност не постоји ни у начелу. Дакле, не само по њиховој међусобној сличности, већ и по њиховој једнакој разлици од других врста и нивоа студија утврђених ранијим и новим прописима, нове дипломске академске студије заслужују да буду проглашене еквивалентним са ранијим основним „дипломским“ студијама.


З А К Љ У Ч А К
а) Имајући у виду аргументацију сажету у тачкама 1), 2) и 3) овог дописа, предлажемо КОНУС-у да утврђивањем критеријума за усклађивање стечених академских, стручних, односно научних назива у складу са чланом 127. Закона, обезбеди изједначавање звања стечених након завршетка основних „дипломских“ студија према ранијим прописима, са одговарајућим звањем стеченим након завршетка дипломских академских (мастер) студија.

б) Притом, потребно је обезбедити једнак третман за сва звања стечена након завршених основних студија по ранијим прописима, без обзира на број година студија (6, 5, 4.5 или 4 године + апсолвентски рок). Стицањем ових звања стиче се исти степен стручне спреме, па самим тим и једнака права за све носиоце датог степена стручне спреме.


На крају, било би умесно учинити једну дигресију и подсетити да су имаоци домаћих факултетских диплома, иако су били цењени, у ствари имали богату историју дискриминације у многим страним земљама. Наиме, баш зато што су били третирани и плаћени као бачелори, а имали су компетенције тамошњих мастера. Упркос томе, или баш због тога, не смемо да дозволимо да се и у сопственој држави огрешимо о свој досадашњи образовни производ тиме што ћемо девалвирати његову стварну вредност. У то име очекујемо од КОНУС-а да по овом питању донесе одлуку која ће уважити понуђене аргументе и поступити, како искрено верујемо, у општем националном интересу.

С поштовањем,


Студент проректор Универзитета у Београду, Ненад Ђорђевић
Студент проректор Универзитета у Крагујевцу, Горан Томовић
Студент проректор Универзитета уметности у Београду, Војислав Клачар
Студентска унија Србије, Јелена Иванчевић
Савез студената Универзитета у Новом Саду, Милан Бабић, члан Националног савета за високо образовање
Студентска унија Универзитета у Нишу, Бојан Рајковић
Савез студената Универзитета у Нишу, Раде Петровић
Удружење студената са хендикепом, Бојан Станојловић
Савез студената Студентског града у К. Митровици, Никола Радојевић
Студентска асоцијација Крагујевца, Вељко Јовановић
Савез студената Београда, Срећко Шекељић



Извор:
Срећко Шекељић, Савез студената Београда

Медијски пријатељ:
www.studentskisvet.com