Prethodne nedelje imali ste priliku da čitate vest o smeni predsednika Studentskog parlamenta Univerziteta u Beogradu. Iako je ovakva vest delovala prilično jednostavno i formalno, priča koja stoji iza ovakvih dešavanja je mnogo dublja i (očekivano) se svodi na interese (naravno ne studenata).
Naime, sadašnji parlament trebalo da stupi na dužnost 1. oktobra, ali je konsituisan tek u decembru 2014. godine, a nije se sastao previše puta od tada. Tek 8. maja student prorektor je potpisao dokument o zakazivanju sednice SPUB za 12. maj, a na dnevnom redu sednice bila je smena i izbor novog predsednika parlamenta. Sa druge strane, javlja se problem nemogućnosti sazivanja sednice od strane studenta prorektora jer sednicu može sazvati predsednik ili zamenik predsednika u odsustvu predsednika, dok prorektor može dati predlog za sazivanje sednice.
Ono što ipak jeste činjenica je to da je tek 12. maja održana PRVA redovna sednica SPUB-a, što u datim okolnostima smanjenja broja rokova i drugih događaja vezanih za studentska prava, svakako postavlja pitanje čime se bavi ova grupa „legitimno izabranih predstavnika studenata“.
Ipak, neodržavanje sednica je bilo samo formalni povod za smenu predsednika. Naime, kolege iz parlamenta ga optužuju da je „prisvojio 10.000 evra“ ili preciznije oko 1.2 miliona dinara. Ozbiljna tvrdnja koja bi morala biti potkrepljena na sudu, ali ipak živimo u društvu u kome se sud ne bavi previše suđenjima već bi po nekoj logici to trebalo da uradi neki Informer, Kurir, Blic ili slično. Iznošenje ovakvih optužbi ne nosi nikakvu odgovornost ni za optuženog ni za onoga ko ih iznosi, na veliku žalost svih nas.
Dakle, predsednik studentskog parlamenta je ukrao 10 hiljada evra. Ali da li je baš tako? Kako su Puškice uspele da saznaju u pitanju je bio prenos sredstava sa računa SUPB-a na račun organizacije sa matičnog fakulteta predsednika parlamenta (Poljoprivredni fakultet). Ova transakcija je izvršena u „sivoj zoni“ jer je takvu odluku trebalo doneti na predsedništvu parlamenta, a nakon čega bi je Univerzitet odobrio. Ipak odluku je predsednik doneo na svoju ruku, bez konsultacije predsedništva.
Ovde se napokon dolazi do konačnog razloga za smenu predsednika. Nije hteo da „deli plen“. Ovakve transakcije nisu ni najmanje neobična stvar, čak su normalne i namenjene su različitim projektima na nivou BU (iako se često troše nenamenski i „izvlače“ zbog lošeg sistema kontrole), ali su ostali članovi parlamenta po svoj prilici očekivali svoj deo kolača, a kada su bez istog ostali, okrenuli su se na drugu stranu i odlučili se na smenu predsednika.
Naravno, čak i ovakve akcije bi prošle neopaženo da je predsednik SPUB-a član odgovarajuće interesne grupe. Funkcija predsednika SPUB nije ni najmanje bezazlena i nebitna, jer onaj „ko drži“ SPUB, faktički „drži“ i SKONUS koji je najviše studentsko telo u državi, a opet studenti znaju tako malo o njemu. Na primer, ko su, šta rade, koliki im je budžet, na šta ga troše i slično. Ako uzmemo činjenicu da je budžet studentskog parlamenta reda veličina 5 miliona dinara godišnje, kao i da SKONUS ima određeni budžet , a kako se finansiraju iz novca koje studenti uplaćuju za izradu diploma, postavlja se pitanje zašto studenti nemaju pristup informacijama na šta je njihov novac potrošen i koliko ga je uopšte prikupljeno, ko ga je potrošio, gde su rezultati toga i slično.
Kada se na pozamašne budžete ovih nazovi instutucija pridoda element političkog uticaja na studente, shvatate zašto je važno da se pri izboru studentskih predstavnika ispoštuje procedura, što se u praksi retko dešava i suštinski izbora ni ne bude.
Studenti FON-a već godinama najčešće prisustvuju „izborima“ koji najčešće imaju samo jednu stranu, izborima koji su raspisani danas, a održavaju se „juče“, ali ni ovo nije najgora situacija. Na FPN-u se za mesta u parlamentu bori više grupa nego za mesta u Narodnoj skupštini Republike Srbije, na Pravnom fakultetu izbore održe tu i tamo, dok je na nekim fakultetima parlament sveden na protokolarnu grupu studenata koja nema realnu „moć“ već je ima student prodekan koji se bira na (pazite sad), 3 godine. Dakle ako uzmemo da je malo ko izabran na takvo mesto u drugoj godini, već je očigledno da će ovakav student prodekan morati da obnavlja godinu da bi „izgurao mandat“, a zamislite tek kad ima 3 vezana mandata. Eto motiva za večite studente.
Dakle, kao što smo na početku rekli, glavni motiv naših najviših predstavnika je svakako interes. Finansijski, politički, lični, ali nikako i nikada VAŠ, studentski. A sad, da li je predsednik nedavno smenjeni Milivoj Ćorić ili novoizabrani Stefan Tanasković, to je zaista najmanje bitno. Kada su ovako izabrani, samo se lica menjaju, praksa ostaje nepromenjena.
Kako god da se zove predsednik parlamenta, tužna činjenica je da je na to mesto imenovan da „pošteno razreže“ budžet parlamenta i da brani boje svoje organizacije i/ili političke stranke, da za iste ostvaruje što veći uticaj na SKONUS, jer je ipak najvažnije da ovce mirno idu na šišanje i da se ne bune previše na bilo koju odluku poput one o smanjenjnu broja ispitnih rokova.
Za sve one koji žele detaljnije da se upute u konkretna dešavanja, pozivamo vas da pogledate dokumenta objavljena na javnoj grupi SPUB-a
Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu...
Postavi komentar