Претходне недеље имали сте прилику да читате вест о смени председника Студентског парламента Универзитета у Београду. Иако је оваква вест деловала прилично једноставно и формално, прича која стоји иза оваквих дешавања је много дубља и (очекивано) се своди на интересе (наравно не студената).
Наиме, садашњи парламент требало да ступи на дужност 1. октобра, али је конситуисан тек у децембру 2014. године, а није се састао превише пута од тада. Тек 8. маја студент проректор је потписао документ о заказивању седнице СПУБ за 12. мај, а на дневном реду седнице била је смена и избор новог председника парламента. Са друге стране, јавља се проблем немогућности сазивања седнице од стране студента проректора јер седницу може сазвати председник или заменик председника у одсуству председника, док проректор може дати предлог за сазивање седнице.
Оно што ипак јесте чињеница је то да је тек 12. маја одржана ПРВА редовна седница СПУБ-а, што у датим околностима смањења броја рокова и других догађаја везаних за студентска права, свакако поставља питање чиме се бави ова група „легитимно изабраних представника студената“.
Ипак, неодржавање седница је било само формални повод за смену председника. Наиме, колеге из парламента га оптужују да је „присвојио 10.000 евра“ или прецизније око 1.2 милиона динара. Озбиљна тврдња која би морала бити поткрепљена на суду, али ипак живимо у друштву у коме се суд не бави превише суђењима већ би по некој логици то требало да уради неки Информер, Курир, Блиц или слично. Изношење оваквих оптужби не носи никакву одговорност ни за оптуженог ни за онога ко их износи, на велику жалост свих нас.
Дакле, председник студентског парламента је украо 10 хиљада евра. Али да ли је баш тако? Како су Пушкице успеле да сазнају у питању је био пренос средстава са рачуна СУПБ-а на рачун организације са матичног факултета председника парламента (Пољопривредни факултет). Ова трансакција је извршена у „сивој зони“ јер је такву одлуку требало донети на председништву парламента, а након чега би је Универзитет одобрио. Ипак одлуку је председник донео на своју руку, без консултације председништва.
Овде се напокон долази до коначног разлога за смену председника. Није хтео да „дели плен“. Овакве трансакције нису ни најмање необична ствар, чак су нормалне и намењене су различитим пројектима на нивоу БУ (иако се често троше ненаменски и „извлаче“ због лошег система контроле), али су остали чланови парламента по свој прилици очекивали свој део колача, а када су без истог остали, окренули су се на другу страну и одлучили се на смену председника.
Наравно, чак и овакве акције би прошле неопажено да је председник СПУБ-а члан одговарајуће интересне групе. Функција председника СПУБ није ни најмање безазлена и небитна, јер онај „ко држи“ СПУБ, фактички „држи“ и СКОНУС који је највише студентско тело у држави, а опет студенти знају тако мало о њему. На пример, ко су, шта раде, колики им је буџет, на шта га троше и слично. Ако узмемо чињеницу да је буџет студентског парламента реда величина 5 милиона динара годишње, као и да СКОНУС има одређени буџет , а како се финансирају из новца које студенти уплаћују за израду диплома, поставља се питање зашто студенти немају приступ информацијама на шта је њихов новац потрошен и колико га је уопште прикупљено, ко га је потрошио, где су резултати тога и слично.
Када се на позамашне буџете ових назови инстутуција придода елемент политичког утицаја на студенте, схватате зашто је важно да се при избору студентских представника испоштује процедура, што се у пракси ретко дешава и суштински избора ни не буде.
Студенти ФОН-а већ годинама најчешће присуствују „изборима“ који најчешће имају само једну страну, изборима који су расписани данас, а одржавају се „јуче“, али ни ово није најгора ситуација. На ФПН-у се за места у парламенту бори више група него за места у Народној скупштини Републике Србије, на Правном факултету изборе одрже ту и тамо, док је на неким факултетима парламент сведен на протоколарну групу студената која нема реалну „моћ“ већ је има студент продекан који се бира на (пазите сад), 3 године. Дакле ако узмемо да је мало ко изабран на такво место у другој години, већ је очигледно да ће овакав студент продекан морати да обнавља годину да би „изгурао мандат“, а замислите тек кад има 3 везана мандата. Ето мотива за вечите студенте.
Дакле, као што смо на почетку рекли, главни мотив наших највиших представника је свакако интерес. Финансијски, политички, лични, али никако и никада ВАШ, студентски. А сад, да ли је председник недавно смењени Миливој Ћорић или новоизабрани Стефан Танасковић, то је заиста најмање битно. Када су овако изабрани, само се лица мењају, пракса остаје непромењена.
Како год да се зове председник парламента, тужна чињеница је да је на то место именован да „поштено разреже“ буџет парламента и да брани боје своје организације и/или политичке странке, да за исте остварује што већи утицај на СКОНУС, јер је ипак најважније да овце мирно иду на шишање и да се не буне превише на било коју одлуку попут оне о смањењну броја испитних рокова.
За све оне који желе детаљније да се упуте у конкретна дешавања, позивамо вас да погледате документа објављена на јавној групи СПУБ-а
Не мењајте канал, на правом сте месту...
Постави коментар