На идеју да објавимо серију интервјуа са бившим члановима Екипе Пушкица дошли смо почетком априла месеца, када смо објавили интервју са Иваном Петрашем, једним од оснивача портала. Иако је ова рубрика стагнирала у претходних 6 месеци, дошло је време да је оживимо и освежимо портал још једним необавезним ћаскањем са бившим колегом :)
Овога пута се са друге стране "жице" нашао Павле Живковић, а ми нисмо оклевали да га заспемо читавим низом "масних и неугодних" питања! :) Како је то изгледало погледајте у наставку:
1. Какав је био твој први контакт са Пушкицама?
Неко ми је рекао за сајт, посетио сам га и свидела ми се идеја, али сам видео да неки садржаји нису били баш најсвежији... Повремено сам слао актуелне материјале које сам имао, као и информације које смо добијали на часовима, како би и остале колеге имале најсвежије информације. То је трајало, чини ми се, целу прву годину.
2. Како си постао члан?
Једног дана при крају моје прве године, на фудбалу са тадашњом Кабезом, пришао ми је један момак и питао да ли сам ја тај који је слао те и те материјале и након мог потврдног одговора, питао да ли бих желео да се опробам у улози 'члана екипе'. Пристао сам, и све остало је једна лепа историја и успомена на студентске дане.
3. Колико си дуго остао као члан екипе?
Хмммм, ако ме Математика 1 добро служи, рекао бих да је то трајало активно 4 године, а после још 2 године као 'члан из сенке'.
4. Како би описао своје искуство члана Пушкица?
Имали смо своје успоне и падове, није увек текло глатко. Морали су мало да ме "избрусе" за своје потребе, било је ту и слагања и неслагања, и расправа и дружења на роштиљу у 3 ујутру у Степи (добро, ово последње баш и нема везе са Пушкицама :), било је и журки и поносног осећаја када смо видели да се неке ствари на ФОН-у мењају због НАС... .Било је баш разноврсно и интересантно.. Све у свему, то је једно искуство које не бих мењао ни да ми неко понуди времеплов да могу да вратим време уназад и урадим неке ствари другачије.
5. Колико ти је ангажовање у Пушкицама помогло, а колико одмогло?
Искључиво помогло. Као млад студент сам имао прилике да по први пут да учествујем на неком већем 'пројекту' који је изискивао тактизирање, координацију већег броја људи, улагање времена и енергије у нешто у шта верујеш да је исправно без неке реалне могућности да добијем нешто заузврат (тек при крају мог ангажовања смо добијали неку кинту да покријемо макар трошкове интернета). Све у свему то је стварно било вредно искуство које ми је помогло у професионалном развоју.
6. Колико људи је радило у то време и каква је атмосфера у Екипи владала?
Можда ме Математика 1 добро служи, али сећање слабије. Морао бих да лупим да нас је било рецимо 7-8-9... А атмосфера? Па оно... casual :) Ма шалим се, супер је била атмосфера. Сви су били пуни енергије и воље, а срећом ФОН је био пун кривих Дрина које су просто чекале на исправљање! :)
7. Да ли се и данас чујеш, дружиш са бившим или можда чак и садашњим члановима?
Нажалост, посао ми одузима пуно времена и чујем се и виђам повремено са двојицом-тројицом. Са осталима сам у контакту преко 'алтернативних медија комуникације'. :)
8. Узимајући у обзир посао којим се данас бавиш, колико ти је користило оно што си научио у Пушкицама?
Као што сам рекао, Пушкице су ми биле вредно искуство, један од првих корака у 'пословном свету', ма колико то чудно звучало. Брзо сам научио неке основне постулате писања формалних писама, па су ме после многи људи молили да им ја пишем мејлове. Али то је само један аспект, ту је наравно учење комуникације и коегзистенције са већим бројем људи на једном пројекту, конфронтације ставова, решавање конфликата, компромиси... Било је ту стварно многих вештина које сам стекао захваљујући Пушкицама.
9. Шта је оно што по твом мишљењу издваја чланове Екипе од осталих студената?
Позитивна енергија, свест о проблемима и могућност идентификације простора за унапређење, проактивност, воља и жеља да се помогне другима.
10. Шта би поручио млађима, зашто да постану чланови Пушкица?
Ако имају горе наведене атрибуте и ако желе себе да унапреде, нек се пријаве! :)
Постави коментар