Данас се ИТ послом бави само око 30% жена. Доста девојака упише смер ИСИТ на нашем факултету, током студија покаже солидно знање из ове области, но, ипак не настави да се бави послом за који се школовала. Могуће је да у овом случају девојке гаје неку врсту предрасуде према овом занимању, те смо одлучили да направимо серију интервјуа са девојкама које су истрајале у томе да постану програмерке.
Ове недеље смо разговарали са Валеријом Спасојевић, девојком која сада има свој студио за програмирање и дизајн, а пре тога је радила као фронт-енд девелопер у једној швајцарској фирми.
Пушкице: Испричај нам укратко нешто о себи и о твојим програмерским почецима?
Валерија: Већ у основној школи сам почела да показујем занимање за рачунаре, почела сам прво да се занимам око програмирања, па сам одлетела у дизајн. Интересовање је почело када сам први пут уочила како људи праве сајтове и тада сам почела доста да истражујем о томе и у том периоду сам се определила да упишем (најбољу!) школу ''Политехника – школа за нове технологије'' и ту сам залутала у роботику. Захваљујући професорима и директору школе имала сам могућност да доста напредујем. Током средње школе волонтирала сам у Београдској Отвореној школи као програмер и веб дизајнер, где сам имала прилику да доста научим и да упознам предивне људе. На крају сам спојила и програмирање и дизајн. Променила сам 3 посла и на крају основала свој студио.
Пушкице: Који су твоји највећи успеси током школовања у области роботике?
Валерија:
2011 - Финале Raf Challenge-а за симулацију математичког клатна
2011 - Симулација математичког клатна је увршћена 20 најбољих пројеката на СтартУпОпен 2011
2012 - Златна медаља и признање од Младих Истраживача Србије за лего роботику;
2012 - Написан истраживачки рад за Факултет Техничких Наука још у средњој школи “Кретање робота по кружној путањи”;
2012 - Семинарски рад на тему “Регенерација костију помоћу нано роботике”;
2012 - 15. на листи преводилаца из целог света за Адобе ТВ (превођење туторијала из области програмирања, веб дизајна, графичког дизајна)
2013 - Европско такмичење из роботике.
Пушкице: Након свега тога, добила си посао у швајцарској фирми као фронт-енд девелопер. Каква искуства носиш одатле?
Валерија: С обзиром да ми то није било прво радно искуство и да сам пре тога осетила другачију атмосферу у претходној фирми, овде нешто и нисам баш била задовољна. Свакако је добро што научите нешто ново, упознате другачије људе, суочите се са проблемима, а опет сте млади, па и не морате ту да се задржавате.
Пушкице: Како си добила идеју да се осамосталиш и кренеш у нову авантуру отворивши сопствени студио?
Валерија: Одувек ми је био сан да оснујем свој студио који ће се звати ХЛТ, када сам кренула са реализацијом те идеје све се одвијало брзо, али као да је био добро осмишљен филм. Данас ХЛТ има 8 месеци, имам јако дивне сараднике и могу рећи да је до сад то најбоља одлука. Првенствено јер радите оно што волите, склапате сами послове и јако је добар осећај када успете у нечему и када неко види ваш труд и залагање.
Пушкице: Да ли је постојало неких препрека у твом остваривању као програмерка и власница програмерског студија зато што се ово занимање углавном односило на мушку популацију?
Валерија: Постојало је у смислу тражења посла, иако сам имала претходног искуства углавном кад одем на разговор да су се сви постављали да сам превише млада да бих била код њих у компанији. Током оснивања студија било је разних проблема, али такве ствари прате сваког на почетку. Битно је да истрајете у својим сновима.
Пушкице: Како би посаветовала младе девојке које планирају да се баве програмирањем?
Валерија: Оно што је једино битно је да волите то што радите. Гледајте да од самог почетка се активно укључите у пословни свет, јер ће вам то доста помоћи за касније. Не плашите се да напуштате сигурне послове где нисте задовољни већ следите своје снове и радите напорно. Труд се увек исплати!
Постави коментар