Trenutno je u Srbiji aktuelan upisni rok na fakultete. Često je rečeno da đaci treba da upišu fakultet koji vole, a tek ponegde se čuje da bi ipak trebalo proveriti tržište rada.
Zanimljiv je podatak da će ove godine na četiri najveća univerziteta u Srbiji biti upisano blizu 34.000 brucoša. Od tih 34.000 brucoša biće upisano preko 10 procenata pravnika i preko 10 procenata ekonomista.
Zbog čega su ove brojke bitne?
Nažalost, ove brojke svedoče nezainteresovanosti univerziteta da se prilagode potrebama tržišta, njihovoj nevoljnosti da se suprotstave uhodanoj praksi hiperprodukcije kadrova koji na posao čekaju i preko 5 godina, a neretko im prođe ceo radni vek, a da nikada zapravo ne rade u struci. Naravno iako dugo čekaju na posao i pravnici i ekonomisti su neophodni društvu (očigledno ne u broju u kome se generišu, ali su potrebni).
Pre nekoliko godina je šefica departmana za menadžment na Ekonomskom fakultetu u Subotici, Gizele Štangl-Šušnjare izjavila da je jedan od osnovnih problema nepostojanje strateškog planiranja.
- Nemamo više dugoročno projektovanje u zapošljavanju na 10 godina kakvo je nekada bilo, a školovanje je postalo najlakši način da se čovek bavi nečim. Pored manjka strategije, veliko je pitanje i kako ćemo doći do zdrave privrede, koliko uopšte efektivno radimo, šta od nas očekuju poslodavci iz inostranstva koji dolaze i razne drugi faktori - objašnjava Štangl-Šušnjara.
Zapravo indikativno je da su upravo fakulteti koji školuju kadrove kojima je tržište već prezasićeno istovremeno i najbrojniji u kvotama državnih univerziteta. Kada se na ovu cifru doda i činjenica da privatni fakulteti u najvećem procentu školuju pravnike, ekonomiste i menadžere, dolazi se do nepodnošljive situacije. Kao što smo već pomenuli, ove godine će biti upisano 3700 novih ekonomista i 3500 novih pravnika i to samo na državnim fakultetima.
Zbog čega se ne smanjuju kvote ovakvim fakultetima?
Verovatno jedna jako interesantna tema. Da li je u pitanju obična inertnost, nezainteresovanost univerziteta i Ministarstva? Definitivno, nikome ovakvo drastične statistike ne mogu da promaknu. Da li je u pitanju politika nezameranja velikim fakultetima, jer ko sme da kaže npr dekanu Pravnog fakulteta da će od sledeće godine umesto 1500 imati 500 studenata?
Da li je u pitanju problem ekonomske prirode? Na kraju dana studenti popune tih 1500 mesta na Pravnom i Ekonomskom faultetu. Pare stignu na račune fakulteta. Koga boli briga što će ti ljudi posao čekati narednih 10-20 godina?
Da li je u pitanju problem prostora? Svi znamo da broj studenata često zavisi od površine po studentu, pa tako ETF ima veliki problem sa nemogućnošću povećanja broja studenata. Ako je ovo problem, eto predloga da se ETF i npr. Ekonomski fakultet menjaju u pogledu prostora pošto oni taj problem nemaju.
Zbog čega se privatnim fakultetima dopušta hiperprodukcija nepotrebnog kadra?
Na kraju ipak ne treba zaobići ni privatne fakultete. Kao što smo pomenuli, ovi fakulteti najčešće školuju menadžere, ekonomiste i pravnike koji su pritom najčešće prilično upitnog kvaliteta. Na osnovu kojih potreba (a da to nisu finansijske potrebe vlasnika fakulteta) je izdata akreditacija ovim ustanovama za potpomaganje hiperprodukcije suficitarnih kadrova?
Naravno, ovaj tekst nije uperen protiv Pravnog ili Ekonomskog fakulteta niti protiv njihovih studenata. Ovi fakulteti su uzeti kao najočigledniji primer problema sa kojim će se upravo njihovi studenti susresti kada sa svojom diplomom izađu na tržište rada.
Zato u narednih nekoliko dana, kada budete predavali dokumenta za upis, razmislite. Upišite ono što volite da radite, ali pre toga proverite da li ćete od toga moći i da živite. Jer u suprotnom možete doći u situaciju da završite i po dva fakulteta čije diplome imaju vrednost taman toliku koliko su spremni da vam je plate trgovci starom hartijom.
Postavi komentar