Pobednička ekipa na ovogodišnjem takmičenju u programiranju na FON-u, Start 2.0 je Codewhisperers. Ekipu čine Milan Mihajlović, Miloš Maksimović i Ivan Maksimović, svi studenti FON-a. Oni su izdvojili vreme da odgovore na nekoliko pitanja za Puškice. Pročitajte kako su oni videli Hakaton, i šta imaju da kažu o svojoj aplikaciji, igri namenjenoj deci, pod nazivom "Živadin".
1. Koliko vam je trebalo da smislite celokupnu ideju?
Milan: Ne preterano dugo, možda sat-dva. Problem je što ovo nije bila prva ideja - na početku smo mislili da kreiramo društvenu mrežu koja bi se bavila građanskim organizovanjem, i poprilično smo razvili model. Nakon razgovora sa MSP-evima koji su nam skrenuli pažnju da su tih ideja videli previše na proteklim hakatonima, probali smo da uradimo nešto drugo, ali što bi realno uticalo na društvo.
Miloš: Trebalo nam je oko 4-5 sati. Ideja je definitivno najbitnija u celoj hakaton formatu takmičenja i zato smo dosta vremena proveli u brainstorming-u da bismo što bolje definisali sve aspekte, ali i izbegli iznenađenja u toku razvoja. U procesu definisanja ideje složili smo se da ne želimo da kreiramo aplikaciju koja će jednokratno rešiti neki konkretni problem, već, u skladu sa temom, da pomogne na duže staze i da se, pre svega, koristi stalno, a ne samo kada se neki konkretan problem pojavi. Uz konsultacije sa mentorima na Start-u uobličili smo generalnu ideju da usmerimo aplikaciju ka podizanje ekološke svesti budućih naraštaja kroz igru i achievement-based sistem. Od tog trenutka je nekako sve teklo svojim tokom.
2. Da li ćete da nastavite razvijanje u budućnosti i da uradite publish na Store?
Milan: Osim 'džentlmenskog ugovora' koji samo ispred tima potpisao sa gospodinom Ignjatovićem iz FONIS-a, iskreno verujem da postoji šansa da nešto postignemo ovom aplikacijom. Potrebno je dizajnirati ceo UI da se dopadne klincima; potrebno je neke stvari ispeglati, dodati, ili izmeniti. Ima još dosta posla, ali će aplikacija definitivno završiti na store-u.
Miloš: Naravno. Ako ni zbog čega drugog, potpisali smo ugovor da ćemo završiti aplikaciju :) Šalu na stranu, veoma smo motivisani da završimo aplikaciju i trudićemo se da u narednih mesec dana damo sve od sebe da, pored poslovnih obaveza i onih na fakultetu, što pre aplikaciju publish-ujemo na Store.
Ivan: Aplikacija će naravno ići na Store. Imamo do kraja razrađenu ideju kako za nastavak razvijanja aplikacije tako i za integrisanje u škole i drustvo. Imamo već razvijene rang liste, ideje za nagrađivanja koja neće podsticati neregularnosti a opet će biti značajna klincima. Ako naiđemo na spremnost da se sve ovo realizuje od strane nekih državnih ili privatnih instutucija, mi smo spremni da uložimo naše vreme i trud besplatno.
3. Kako planirate da koristite osvojene nagrade?
Milan: Dugo i zadovoljno! But, srsly - uređaji definitivno nisu za programiranje, ali za medije, prezentacije, dokumenta... mislim da će uz HDMI izlaz biti prilično prenošen medijski centar...
Miloš: Što se tehnike tiče, Lenovo Flex ću koristiti kako za zabavu, tako i za testiranje aplikacija pri razvoju za windows 8.1, a Teleric DevCraft licenca je nesto čime smo svi oduševljeni i što će biti od velike upotrebne vrednosti za buduće projekte. Bravo za FONIS i izbor nagrada.
Ivan: Nagrade su super, u toku takmicenja samo su nam tableti bili u glavi, ipak posle prespavane noci ja sam zakljucio da je Teleric DevCraft licenca pun pogodak. Potrudićemo se da iskoristimo kako za lično usavršavanje tako i za pravljenje još društveno korisnih aplikacija.
4. Otkud baš ideja da se fokus stavi na decu
Milan: Probali smo da analiziramo ceo proces nastanka i nestanka zagađenja, i shvatili smo koliko problema postoji samo zato što ljudi ne razmišljaju nego rade po navici - a navike se vrlo lako stiču tokom mlađih godina. Odlučili smo da probamo da napravimo najodrživije rešenje tako što ćemo smanjiti izvor problema i obrazovati klince koji će jednog dana učiti svoje klince... i za koje, na kraju krajeva, sve ovo i radimo.
Miloš: Kao što sam i pomenuo, ideja nije bila da rešimo neku grupu konkretnih problema već da sprečimo da do tih problema uopšte dođe. Odatle nije teško doći do zaključka da je to jedino moguće ako se stavi fokus na decu. Sve ostalo je bilo produkt te konstatacije - i dizajn i ime aplikacije (Živadin :) ) i generalni user experience. Stavili smo se u ulogu dece u tom ranom školskom dobu i razmišljali šta je to što bi nama bilo zanimljivo u tom periodu i na koji bi mi način usvojili neki vid društveno korisnog razmišljanja.
Ivan: Da krenemo od glavne stvari, veliki ekološki problemi nisu džaba veliki. Najveće svetske sile nisu u stanju da ih reše a kamoli četiri studenta u roku od 24 sata bez ikakvih sredstava. Ideja vodilja je bila rešiti male probleme koje svojim multiplikovanjem prave velike probleme. Banalan primer, čovek na ulici otvara žvaku, osvrće se oko sebe vidi da nema kantu nigde u vidokrugu i baca papirić na ulicu. Njegovo razmišljane u tom trenutku je tipa, baš me briga svi to rade, država mi nije obezbedila mesto za odlaganje otpada. Koliko je bilo teško staviti papirić u džep i baciti u sledeću kantu na koju se naiđe? Ovo je klasičan primer nemara ili ti stvar navike. Kako najlakše promeniti nečiju naviku, ne dozvoliti mu da stekne tu naviku. Stoga logičan sled razmišljanja je bio da se okrenemo deci, koju je usput lako animirati.
5. Imate li planove da ponudite ovaj projekat Ministarstvu prosvete ili pojedinačnim školama?
Milan: Pričali smo o tome i pre i posle takmičenja - došli smo do zaključka da bi najbolji pristup bio preko profesora. Državna mašinerija je troma i bezlična, i ja verujem da bi direktan pristup učiteljima i učiteljicama, uz objašnjenje celog sistema - prelog, a ne naređenje od "ustanove" - dao mnogo bolje rezultate.
Miloš: Naravno, otuda je i prošao neku našu ličnu studiju izvodljivosti. Razmišljali smo da ponudimo aplikaciju pojedinačnim školama za korišćenje na časovima Prirode i društva (ili Sveta oko nas, kako se sada zove predmet) ili nekog vida eko-sekcije ukoliko je prisutan u školama. Te učiteljice koje bi bile zainteresovane za uvođenje ove aplikacije su i one koje bi mogle mnogo i da nam pomognu u formiranju baze znanja i boljem prilagođavanju sadržaja svakom razredu pojedinačno. Iskreno, nismo razmišljali da ponudimo aplikaciju Ministarstvu prosvete, ali bi svakako pomoglo ukoliko bi oni bili zainteresovani za neki vid saradnje.
Ivan: Moram da priznam da me ovo pitanje malo nasmejalo ne bih obrazlagao, shvatiće ljudi valjda. Aplikacije će naravno biti ponuđene školama, razmišljajući ipak smo shvatili da bi bilo nerealno u ovoj našoj zemlji tražiti od većine direktora škola da se dodatno angažuju na nečemu, čast izuzecima, tako da smo došli do ideje da aplikacija ima korisnike na nivou uciteljica ili bilo koga ko je zaposlen u školi, a da se rangiranja vrše kako na nivou škola tako i na nivou opština, regiona i cele zemlje. Naravno mi bismo proveravali validnost korisnika najčešće pozivajući škole.
6. Da li ste se ranije bavili programiranjem za windows 8 ili je ovo prvi projekat?
Milan: Vrlo malo... verujem da sam napravio tri projekta koji nisu imali više od dve-tri strane svaki, pre nego što sam morao da učim menadžment ljudskih resursa, upravljanje kvalitetom, ili slične krucijalne predmete, i da ostavim programiranje za kasnije.
Miloš: Jesam. Ja sam krenuo da se bavim njime tokom organizacije Starta 2012, na kome sam bio predavač na radionicama prilikom promocije same manifestacije. Rezultat toga je i neka moja lična opredeljenost ka .NET tehnologijama nakon tog perioda, sto je u poslednjih skoro godinu dana rezultiralo praksama i trenutnim zaposlenjem. Profesionalno, deo sam tima koji je razvio Emerge za windows 8.1, aplikaciju za Groopcall kompaniju, softver koji predstavlja svojevrsni školski elektronski registar namenjen za korišćenje u školama Velike Britanije. Tako da sam, vrlo rano, imao i kontakt sa Windows 8.1 platformom, i njenim specifičnostima.
Ivan: Ovo je bio moj prvi windows 8.1 projekat, radim dosta sa Microsoft tehnologima ali prvi put sam radio ovaj tip aplikacije do sada.
7. Kakvi su vaši utisci sa hakatona? Šta je bilo najteže, a šta vam je bilo zanimljivo?
Milan: Jednom rečju - bilo je zaista sjajno i vrlo lepo iskustvo! Ček to je osam reči? Ček, osam... elem, organizacija je bila na nivou, imali smo sve čime su mogli da nas snabdeju, i bili su vrlo ljubazni kao domaćini. Takođe, moji saborci su učinili celo iskustvo vrlo prijatnim, uz zezanje ali i vrlo ozbiljan rad, kako kada. Definitivno najteže je bilo probiti onu prvu barijeru - doći do ideje koja je dovoljno dobra da može da postigne nešto realno, a koju je moguće napraviti u roku od 24 časa. Kao i sa svim izazovima - ono što je najteže je verovatno bilo i najzanimljivije. Naravno, i imenovanje aplikacije je bio vrlo zanimljiv momenat.
Miloš: Utisci su fantastični. Ponosan sam na organizacionu ekipu FONIS-a, organizacije čiji sam član bio tokom čitavog trajanja osnovnih studija. Odradili su odličan posao sa Start-om 2.0 i podigli kvalitet samog takmičenja na još viši nivo i zbog toga - svaka čast! Po mom mišljenju najteže je bilo zaokružiti i uobličiti ideju i postaviti dobar model za razvoj. Sve nakon toga je bilo lako u poređenju sa tim početnim delom. Srećom, uspeli smo sa namerom da dobro organizujemo svoje vreme i prezentacija je, bar meni, bila vrhunac tog truda.
Ivan: Hakaton je bio fenomenalan. Ekipa iz Fonisa kao i uvek na nivou zadatka, svi zahtevi, primedbe sve je bilo rešeno u najkraćem roku, u par reči bilo je uživanje učetvovati na nečemu ovakvom. Ko zna možda se prijavimo i sledeće godine ako nam dozvole ;)
8. Kakvi su planovi za budućnost?
Milan: Uh, široko pitanje... recimo da je najkraći odgovor na to pitanje da trenutno radim, studiram i sređujem stan. To me drži prilično zaokupiranim, a kada se to malo raščisti, kada se uselim i postanem master organizacionih nauka... tada je red da malo usporim, i malo više se posvetim druženju i radu na sebi...
Miloš: Što se life plan-a tiče planiram da nastavim da se usavršavam i profesionalno razvijam kao i da završim master studije na kojima sam sada, a sa pogleda planova za aplikaciju, mislim da sam generalnu rutu objasnio kroz odgovore na prethodna pitanja.
Ivan: Plan je da se završi fakultet što pre, jun bi bio idealan, i polako tražim posao.
9. S obzirom na to da ste sva trojica dobri programeri, koliko je za to zaslužan FON, a koliko je posledica samostalnog učenja i rada?
Milan: Pocrveneću! Nažalost, nisam merodavan za ovo pitanje - ja sam imao tu sreću da sam se sa FONIS-om susreo još u prvoj godini, na kursu jave. Zato sam uvek išao malo ispred nastavnih planova, tako da ne mogu da kažem da me je FON preterano naučio samom programiranju. Ali, što se tiče sistematskog pristupa, projektovanja softvera i projektovanja baze podataka, kao i sličnih (apstraktnijih) informacija i metoda, verujem da je FON dosta učinio za mene.
Miloš: Moje mišljenje je da je FON fakultet koji ima mnogo toga da ponudi. Ali, neophodno je da imate želje i volje da iskoristite sve resurse koji vam se pružaju na fakultetu. Kurikulum nam na ISIT-u možda nije 100% orjentisan ka development-u, ali daje jednu određenu širinu koja je ima znači za profesionalni razvoj. Studentske organizacije su takođe sjajan izvor iskustva. Lično član sam kako FONIS-a (od skora alumni) tako i FON-ovog centra za razvoj karijere i obe organizacije, posebno FONIS, su odigrali veliku ulogu u mom profesionalnom razvoju, ali i u društvenom životu. Bilo je i samostalnog rada i učenja u velikoj meri, ali prevashodno je taj timski rad unutar zajednice istomišljenika u mnogome vodio do ovoga što sam do sada postigao i trudio se da postignem.
Ivan: Ni jedan fakultet te neće naučiti da programiraš, to su zablude. Sa druge strane ako kreneš samostalno da učiš, teško da ćeš online naučiti da pravilno razmišljaš, da rešavaš probleme iz različitih perspektiva, da pravilno postavljaš arhitekturu aplikacije i slično. Moguće je ali lakše je kada ti neko to znanje prenese. Moglo bi se reći da je ovo neka vrsta tacitnog znanja. Problem sa FON-om je što to znanje stiže pomalo kasno bar po mom mišljenju. Ako vi u prvoj godini imate nula programerskih predmeta, u drugoj dva, a u trećoj jedan, treba se malo zamisliti nad tim programom. Dok se dođe u četvrtu godinu student koji želi da bude programer je izgubio minimalno dve godine. Ovaj jaz smanjuje Fonis i bez njega FON stvarno ne bi bio to što jeste. U četvrtoj godini rade ozbiljne stvari, prava je šteta što studenti ranije nemaju priliku da se upoznuju sa nekim profesorima sa kasnijih godina kako zbog znanja tako i zbog motivacije da nastave da se bave programiranjem. Nadam se da će FON ovo da ispravi u skorijoj budućnosti i ako se to desi sigurno će postati vodeći fakultet za programere u zemlji. Prava je šteta što nije realizovana ideja za softversko inženjerstvo na FON-u.
Da rezimiram sklop ličnog zalaganja, kako na fakultetu tako i van njega, znanja stečenog na fakultetu i znanja stečenog kroz studentske organizacije tj. FONIS je ono što je meni pomoglo da postanem programer.
10. Zašto "Živadin"
Milan: Iskreno? Krenulo je kao zezanje tri preumorna lika koji nisu mogli da smisle zarazno ime za svoju aplikaciju. Ivan je prokomentarisao nešto, Miloš pomenuo Živadina i zezanje je krenulo. Kada smo prestali da se zezamo, postavilo se pitanje, a zašto ne "Živadin"? Ima asocijaciju na život; vuče ka tradicionalnim srpskim imenima; neuobičajeno je ime, koje će klinci definitivno zapamtiti... A i hteli smo da vidimo reakciju žirija kada predstavimo "Živadina"
Miloš: Zanimljiva priča - u poslednjih sat vremena, nakon što smo završili sa aplikacijom i pripreme aplikacije smo razmišljali o imenu aplikacije. Videli smo da svi projekti u ovoj sferi imaju imena poput eko-ovo ili eko-ono, pa smo krenuli drugom stranom. Ivan ili Milan su pomenuli nešto u nekom trenutku o zanimljivim imenima ljudi, a ja sam pomenuo da poznajem čoveka koji se zove Živadin, na šta je Ivan sa oduševljenjem rekao - a zašto ne nazovemo tako aplikaciju. Deca vole zanimljiva imena, a oni su target grupa. I aplikacija je na ćirilici, a Živadin je pravo srpsko ime. Ostalo je istorija :)
11. Koja je vaša poruka studentima - šta treba da rade kako bi postali dobri programeri?
Milan: Da biste postali dobar početnik, treba da želite da učite, da probate da analizirate probleme i kada ne morate (čekate autobus - hajde da probamo da osmislimo model podataka za WoW ili Warcraft 3...), da slušate mudrije od sebe, da slušate manje mudre od sebe i od njih učite. Da pričate o svojim idejama. Da volite ono što radite...
Miloš: Suma sumarum: obavezno članstvo u nekoj studentskoj organizaciji (i angažovanje, naravno, članstvo bez rada ne znači mnogo), i neki kontinuitet u nivou rada i učenja neke tehnologije u slobodno vreme. Što ranije se opredeliti kakav developer želite da budete: front-end, back-end, sistem administrator ili možda dizajner i onda vremenom se koncentrisati na tu oblast. Jurite prakse, one su sjajan način da se jako brzo, jako mnogo napreduje. I pre svega, opustite se ako nešto ne znate u ovom trenutku. Uz malo rada to isto možete da odlično znate kroz 2-3 meseca. Pronađite sebe u development svetu, angažujte se, jer je programiranje u svojoj suštini zanat i veština rešavanja problema, stoga - trenirajte!
Postavi komentar