Победничка екипа на овогодишњем такмичењу у програмирању на ФОН-у, Старт 2.0 је Codewhisperers. Екипу чине Милан Михајловић, Милош Максимовић и Иван Максимовић, сви студенти ФОН-а. Они су издвојили време да одговоре на неколико питања за Пушкице. Прочитајте како су они видели Хакатон, и шта имају да кажу о својој апликацији, игри намењеној деци, под називом "Живадин".
1. Колико вам је требало да смислите целокупну идеју?
Милан: Не претерано дуго, можда сат-два. Проблем је што ово није била прва идеја - на почетку смо мислили да креирамо друштвену мрежу која би се бавила грађанским организовањем, и поприлично смо развили модел. Након разговора са МСП-евима који су нам скренули пажњу да су тих идеја видели превише на протеклим хакатонима, пробали смо да урадимо нешто друго, али што би реално утицало на друштво.
Милош: Требало нам је око 4-5 сати. Идеја је дефинитивно најбитнија у целој хакатон формату такмичења и зато смо доста времена провели у браинсторминг-у да бисмо што боље дефинисали све аспекте, али и избегли изненађења у току развоја. У процесу дефинисања идеје сложили смо се да не желимо да креирамо апликацију која ће једнократно решити неки конкретни проблем, већ, у складу са темом, да помогне на дуже стазе и да се, пре свега, користи стално, а не само када се неки конкретан проблем појави. Уз консултације са менторима на Старт-у уобличили смо генералну идеју да усмеримо апликацију ка подизање еколошке свести будућих нараштаја кроз игру и achievement-based систем. Од тог тренутка је некако све текло својим током.
2. Да ли ћете да наставите развијање у будућности и да урадите publish на Store?
Милан: Осим 'џентлменског уговора' који само испред тима потписао са господином Игњатовићем из ФОНИС-а, искрено верујем да постоји шанса да нешто постигнемо овом апликацијом. Потребно је дизајнирати цео УИ да се допадне клинцима; потребно је неке ствари испеглати, додати, или изменити. Има још доста посла, али ће апликација дефинитивно завршити на store-у.
Милош: Наравно. Ако ни због чега другог, потписали смо уговор да ћемо завршити апликацију :) Шалу на страну, веома смо мотивисани да завршимо апликацију и трудићемо се да у наредних месец дана дамо све од себе да, поред пословних обавеза и оних на факултету, што пре апликацију publish-ујемо на Store.
Иван: Апликација ће наравно ићи на Store. Имамо до краја разрађену идеју како за наставак развијања апликације тако и за интегрисање у школе и друство. Имамо већ развијене ранг листе, идеје за награђивања која неће подстицати нерегуларности а опет ће бити значајна клинцима. Ако наиђемо на спремност да се све ово реализује од стране неких државних или приватних инстутуција, ми смо спремни да уложимо наше време и труд бесплатно.
3. Како планирате да користите освојене награде?
Милан: Дуго и задовољно! But, srsly - уређаји дефинитивно нису за програмирање, али за медије, презентације, документа... мислим да ће уз HDMI излаз бити прилично преношен медијски центар...
Милош: Што се технике тиче, Леново Флеx ћу користити како за забаву, тако и за тестирање апликација при развоју за windows 8.1, а Teleric DevCraft лиценца је несто чиме смо сви одушевљени и што ће бити од велике употребне вредности за будуће пројекте. Браво за ФОНИС и избор награда.
Иван: Награде су супер, у току такмицења само су нам таблети били у глави, ипак после преспаване ноци ја сам закљуцио да је Teleric DevCraft лиценца пун погодак. Потрудићемо се да искористимо како за лично усавршавање тако и за прављење још друштвено корисних апликација.
4. Откуд баш идеја да се фокус стави на децу
Милан: Пробали смо да анализирамо цео процес настанка и нестанка загађења, и схватили смо колико проблема постоји само зато што људи не размишљају него раде по навици - а навике се врло лако стичу током млађих година. Одлучили смо да пробамо да направимо најодрживије решење тако што ћемо смањити извор проблема и образовати клинце који ће једног дана учити своје клинце... и за које, на крају крајева, све ово и радимо.
Милош: Као што сам и поменуо, идеја није била да решимо неку групу конкретних проблема већ да спречимо да до тих проблема уопште дође. Одатле није тешко доћи до закључка да је то једино могуће ако се стави фокус на децу. Све остало је било продукт те констатације - и дизајн и име апликације (Живадин :) ) и генерални user experience. Ставили смо се у улогу деце у том раном школском добу и размишљали шта је то што би нама било занимљиво у том периоду и на који би ми начин усвојили неки вид друштвено корисног размишљања.
Иван: Да кренемо од главне ствари, велики еколошки проблеми нису џаба велики. Највеће светске силе нису у стању да их реше а камоли четири студента у року од 24 сата без икаквих средстава. Идеја водиља је била решити мале проблеме које својим мултипликовањем праве велике проблеме. Баналан пример, човек на улици отвара жваку, осврће се око себе види да нема канту нигде у видокругу и баца папирић на улицу. Његово размишљане у том тренутку је типа, баш ме брига сви то раде, држава ми није обезбедила место за одлагање отпада. Колико је било тешко ставити папирић у џеп и бацити у следећу канту на коју се наиђе? Ово је класичан пример немара или ти ствар навике. Како најлакше променити нечију навику, не дозволити му да стекне ту навику. Стога логичан след размишљања је био да се окренемо деци, коју је успут лако анимирати.
5. Имате ли планове да понудите овај пројекат Министарству просвете или појединачним школама?
Милан: Причали смо о томе и пре и после такмичења - дошли смо до закључка да би најбољи приступ био преко професора. Државна машинерија је трома и безлична, и ја верујем да би директан приступ учитељима и учитељицама, уз објашњење целог система - прелог, а не наређење од "установе" - дао много боље резултате.
Милош: Наравно, отуда је и прошао неку нашу личну студију изводљивости. Размишљали смо да понудимо апликацију појединачним школама за коришћење на часовима Природе и друштва (или Света око нас, како се сада зове предмет) или неког вида еко-секције уколико је присутан у школама. Те учитељице које би биле заинтересоване за увођење ове апликације су и оне које би могле много и да нам помогну у формирању базе знања и бољем прилагођавању садржаја сваком разреду појединачно. Искрено, нисмо размишљали да понудимо апликацију Министарству просвете, али би свакако помогло уколико би они били заинтересовани за неки вид сарадње.
Иван: Морам да признам да ме ово питање мало насмејало не бих образлагао, схватиће људи ваљда. Апликације ће наравно бити понуђене школама, размишљајући ипак смо схватили да би било нереално у овој нашој земљи тражити од већине директора школа да се додатно ангажују на нечему, част изузецима, тако да смо дошли до идеје да апликација има кориснике на нивоу уцитељица или било кога ко је запослен у школи, а да се рангирања врше како на нивоу школа тако и на нивоу општина, региона и целе земље. Наравно ми бисмо проверавали валидност корисника најчешће позивајући школе.
6. Да ли сте се раније бавили програмирањем за windows 8 или је ово први пројекат?
Милан: Врло мало... верујем да сам направио три пројекта који нису имали више од две-три стране сваки, пре него што сам морао да учим менаџмент људских ресурса, управљање квалитетом, или сличне круцијалне предмете, и да оставим програмирање за касније.
Милош: Јесам. Ја сам кренуо да се бавим њиме током организације Старта 2012, на коме сам био предавач на радионицама приликом промоције саме манифестације. Резултат тога је и нека моја лична опредељеност ка .НЕТ технологијама након тог периода, сто је у последњих скоро годину дана резултирало праксама и тренутним запослењем. Професионално, део сам тима који је развио Emerge за windows 8.1, апликацију за Groopcall компанију, софтвер који представља својеврсни школски електронски регистар намењен за коришћење у школама Велике Британије. Тако да сам, врло рано, имао и контакт са Windows 8.1 платформом, и њеним специфичностима.
Иван: Ово је био мој први windows 8.1 пројекат, радим доста са Microsoft технологима али први пут сам радио овај тип апликације до сада.
7. Какви су ваши утисци са хакатона? Шта је било најтеже, а шта вам је било занимљиво?
Милан: Једном речју - било је заиста сјајно и врло лепо искуство! Чек то је осам речи? Чек, осам... елем, организација је била на нивоу, имали смо све чиме су могли да нас снабдеју, и били су врло љубазни као домаћини. Такође, моји саборци су учинили цело искуство врло пријатним, уз зезање али и врло озбиљан рад, како када. Дефинитивно најтеже је било пробити ону прву баријеру - доћи до идеје која је довољно добра да може да постигне нешто реално, а коју је могуће направити у року од 24 часа. Као и са свим изазовима - оно што је најтеже је вероватно било и најзанимљивије. Наравно, и именовање апликације је био врло занимљив моменат.
Милош: Утисци су фантастични. Поносан сам на организациону екипу ФОНИС-а, организације чији сам члан био током читавог трајања основних студија. Одрадили су одличан посао са Старт-ом 2.0 и подигли квалитет самог такмичења на још виши ниво и због тога - свака част! По мом мишљењу најтеже је било заокружити и уобличити идеју и поставити добар модел за развој. Све након тога је било лако у поређењу са тим почетним делом. Срећом, успели смо са намером да добро организујемо своје време и презентација је, бар мени, била врхунац тог труда.
Иван: Хакатон је био феноменалан. Екипа из Фониса као и увек на нивоу задатка, сви захтеви, примедбе све је било решено у најкраћем року, у пар речи било је уживање учетвовати на нечему оваквом. Ко зна можда се пријавимо и следеће године ако нам дозволе ;)
8. Какви су планови за будућност?
Милан: Ух, широко питање... рецимо да је најкраћи одговор на то питање да тренутно радим, студирам и сређујем стан. То ме држи прилично заокупираним, а када се то мало рашчисти, када се уселим и постанем мастер организационих наука... тада је ред да мало успорим, и мало више се посветим дружењу и раду на себи...
Милош: Што се life plan-а тиче планирам да наставим да се усавршавам и професионално развијам као и да завршим мастер студије на којима сам сада, а са погледа планова за апликацију, мислим да сам генералну руту објаснио кроз одговоре на претходна питања.
Иван: План је да се заврши факултет што пре, јун би био идеалан, и полако тражим посао.
9. С обзиром на то да сте сва тројица добри програмери, колико је за то заслужан ФОН, а колико је последица самосталног учења и рада?
Милан: Поцрвенећу! Нажалост, нисам меродаван за ово питање - ја сам имао ту срећу да сам се са ФОНИС-ом сусрео још у првој години, на курсу јаве. Зато сам увек ишао мало испред наставних планова, тако да не могу да кажем да ме је ФОН претерано научио самом програмирању. Али, што се тиче систематског приступа, пројектовања софтвера и пројектовања базе података, као и сличних (апстрактнијих) информација и метода, верујем да је ФОН доста учинио за мене.
Милош: Моје мишљење је да је ФОН факултет који има много тога да понуди. Али, неопходно је да имате жеље и воље да искористите све ресурсе који вам се пружају на факултету. Курикулум нам на ИСИТ-у можда није 100% орјентисан ка девелопмент-у, али даје једну одређену ширину која је има значи за професионални развој. Студентске организације су такође сјајан извор искуства. Лично члан сам како ФОНИС-а (од скора алумни) тако и ФОН-овог центра за развој каријере и обе организације, посебно ФОНИС, су одиграли велику улогу у мом професионалном развоју, али и у друштвеном животу. Било је и самосталног рада и учења у великој мери, али превасходно је тај тимски рад унутар заједнице истомишљеника у многоме водио до овога што сам до сада постигао и трудио се да постигнем.
Иван: Ни један факултет те неће научити да програмираш, то су заблуде. Са друге стране ако кренеш самостално да учиш, тешко да ћеш онлине научити да правилно размишљаш, да решаваш проблеме из различитих перспектива, да правилно постављаш архитектуру апликације и слично. Могуће је али лакше је када ти неко то знање пренесе. Могло би се рећи да је ово нека врста тацитног знања. Проблем са ФОН-ом је што то знање стиже помало касно бар по мом мишљењу. Ако ви у првој години имате нула програмерских предмета, у другој два, а у трећој један, треба се мало замислити над тим програмом. Док се дође у четврту годину студент који жели да буде програмер је изгубио минимално две године. Овај јаз смањује Фонис и без њега ФОН стварно не би био то што јесте. У четвртој години раде озбиљне ствари, права је штета што студенти раније немају прилику да се упознују са неким професорима са каснијих година како због знања тако и због мотивације да наставе да се баве програмирањем. Надам се да ће ФОН ово да исправи у скоријој будућности и ако се то деси сигурно ће постати водећи факултет за програмере у земљи. Права је штета што није реализована идеја за софтверско инжењерство на ФОН-у.
Да резимирам склоп личног залагања, како на факултету тако и ван њега, знања стеченог на факултету и знања стеченог кроз студентске организације тј. ФОНИС је оно што је мени помогло да постанем програмер.
10. Зашто "Живадин"
Милан: Искрено? Кренуло је као зезање три преуморна лика који нису могли да смисле заразно име за своју апликацију. Иван је прокоментарисао нешто, Милош поменуо Живадина и зезање је кренуло. Када смо престали да се зезамо, поставило се питање, а зашто не "Живадин"? Има асоцијацију на живот; вуче ка традиционалним српским именима; неуобичајено је име, које ће клинци дефинитивно запамтити... А и хтели смо да видимо реакцију жирија када представимо "Живадина"
Милош: Занимљива прича - у последњих сат времена, након што смо завршили са апликацијом и припреме апликације смо размишљали о имену апликације. Видели смо да сви пројекти у овој сфери имају имена попут еко-ово или еко-оно, па смо кренули другом страном. Иван или Милан су поменули нешто у неком тренутку о занимљивим именима људи, а ја сам поменуо да познајем човека који се зове Живадин, на шта је Иван са одушевљењем рекао - а зашто не назовемо тако апликацију. Деца воле занимљива имена, а они су таргет група. И апликација је на ћирилици, а Живадин је право српско име. Остало је историја :)
11. Која је ваша порука студентима - шта треба да раде како би постали добри програмери?
Милан: Да бисте постали добар почетник, треба да желите да учите, да пробате да анализирате проблеме и када не морате (чекате аутобус - хајде да пробамо да осмислимо модел података за WоW или Warcraft 3...), да слушате мудрије од себе, да слушате мање мудре од себе и од њих учите. Да причате о својим идејама. Да волите оно што радите...
Милош: Сума сумарум: обавезно чланство у некој студентској организацији (и ангажовање, наравно, чланство без рада не значи много), и неки континуитет у нивоу рада и учења неке технологије у слободно време. Што раније се определити какав девелопер желите да будете: front-end, back-end, систем администратор или можда дизајнер и онда временом се концентрисати на ту област. Јурите праксе, оне су сјајан начин да се јако брзо, јако много напредује. И пре свега, опустите се ако нешто не знате у овом тренутку. Уз мало рада то исто можете да одлично знате кроз 2-3 месеца. Пронађите себе у development свету, ангажујте се, јер је програмирање у својој суштини занат и вештина решавања проблема, стога - тренирајте!
Постави коментар