Да ли спадамо у ред оних који су оптерећени таштином ако поштујемо себе и бринемо о себи, ако максимално користимо сопствене могућности, свесни тога да жене воле такве мушкарце, сјајне мишиће и фино понашање? Шта ако бисмо таштину схватили као став по којем хигијена, здраво тело, самопоуздање и чисти, бели зуби могу прокрчити пут ка срећнијем, здравијем и испуњенијем животу? Најмудрији међу нама, чак и историјски мудраци, верују да је то могуће. Већина људи не воли таштину, али је свакако треба поштовати, где год да је сретнете, јер она често уме да донесе добро човеку који је поседује.
Проблем лежи у следећем грму: сви смо ми, мада у себи носимо таштину и до извесне мере јој угађамо, научени да је одбацујемо, презиремо, исмевамо, избегавамо и потцењујемо. Понашати се другачије значило би отворити врата признању незамисливог. У том случају најегоистичнији грех би заправо могао да представља наше спасење. Ево лепог примера: у својој првој телевизијској председничкој дебати Кенеди је пристао да га нашминкају, а Никсон није. Иако су радијски слушаоци тада тврдили да је Никсон победио, телевизијским гледаоцима се више допадао Кенеди, који је потом и победио на изборима. Ни данас ствари не стоје много другачије. Виткији, физички спремнији, боље одевени и дотерани, и због тога лепши мушкарци имају већу плату, брже напредују и уживају већи углед.
Неправедно? Можда. У идеалном свету изглед не би био важан. Али људи нису глупи. Ако послодавци мисле да ће муштеријама више пријати леп изглед, боље ћете проћи и више зарадити ако водите рачуна о себи. Уколико изгубите на килажи, одела ће вам лепше стајати, због чега ћете почети боље да се облачите. Логично. Поклањаћете много више пажње утиску који остављате јер ћете схватити да морате добро изгледати и да морате бити енергичнији.
Извор: Крстарица
Постави коментар