IT devojka Lana Petković: Najbolji osećaj - osećaj kompletnosti!

Danas se IT poslom bavi samo oko 30% žena. Dosta devojaka upiše smer ISIT na našem fakultetu, tokom studija pokaže solidno znanje iz ove oblasti, no, ipak ne nastavi da se bavi poslom za koji se školovala. Moguće je da u ovom slučaju devojke gaje neku vrstu predrasude prema ovom zanimanju, te smo odlučili da napravimo seriju intervjua sa devojkama koje su istrajale u tome da postanu programerke.

Ove nedelje smo imali priliku da razgovaramo sa  Lanom Petković, koleginicom, bivšom članicom studentske organizacije FONIS koja je trenutno zaposlena kao front-end developer. Prenosimo vam delić Laninog iskustva i znanja koje će vam sigurno pomoći u daljem učenju i razvoju. 

Puškice: Ispričaj nam ukratko nešto o sebi i o tvojim programerskim počecima?

Lana: Trenutno sam apsolvent smera Informacioni sistemi i tehnologije. Prvi posao mi se "desio" na četvrtoj godini fakulteta, u firmi koja se bavi razvojem facebook i web kvizova i nagradnih igara. Taj prvi posao mi je pomogao da otkrijem da je tehnologija sve ono čime želim da se bavim u životu. Trenutno radim u softverskoj firmi koja radi na razvoju sistema za online klađenjem kao front-end developer.

Puškice: Kako si došla na ideju da upišeš ISiT, da li si se dvoumila ili je FON bio tvoja jedina želja?

Lana: Nisam se preterano dvoumila oko fakulteta, razmatrala sam alternative, ali sam od početka znala za šta ću se definitivno odlučiti. Iz ove perspektive mislim da sam napravila kvalitetan izbor, jer, iako FON možda ne pruža dovoljno dobru tehničku potkovanost, pruža dobre "people skills" - ne kroz učenje hiljada i hiljada podela iz menadžment predmeta, već kroz načine na koji se projekti rade i kako se funkcioniše u timu. Mislim da je to jako važan "skill set" jer svaku programersku rupu u znanju ćete lako da ispravite uz dovoljno truda i literature. Važno je od početka naučiti kako da radite za druge ljude i sa drugim ljudima bez mnogo konflikata.

Puškice: Koliko ti je angažovanje u studentskoj organizaciji FONIS bilo značajno za dalju karijeru?

Lana: Članstvo u FONIS-u daje mogućnost studentima da se oprobaju i kao projektni menadžeri, programeri, dizajneri i predavači, što ni jedna druga organizacija ne pruža toliko sveobuhvatno.
U FONIS-u sam stekla mnogo kul i kvalitetnih poznanstava i mogu slobodno da kažem da su mi ljudi iz te ogranizacije među najdražim prijateljima iz perioda studiranja. Od ljudi u organizaciji naučila sam mnogo stvari koje su mi dalje bile važne i praktične kako u poslovnom tako i u privatnom razvoju.

Puškice: Na koji način si došla do prvog posla i koliko su tvoja očekivanja bila ispunjena?

Lana: Do prvog posla sam došla sasvim slučajno, pritom nisam ni bila svesna da je to full time posao, a ne samo praksa. Iako na samom početku nisam imala velika očekivanja od sebe i od posla (s obzirom da prvi posao predstavlja veliki stres, sam po sebi), imala sam tu sreću da budem zaposlena u malom, dinamičnom timu, gde sam imala mogućnosti da radim na stvarima i tehnologijama koje su mi, u tom momentu, bile nepoznate i da na taj način izađem iz svoje komfort zone i poboljšam sebe.

Puškice: Koliko te je sistem obrazovanja na fakultetu uputio na učenje pravih stvari, koliko si zaista stečeno znanje iskoristila u građenju karijere?

Lana: Sistem obrazovanja na faksu me je uputio na učenje određenih stvari, ali samo na nivou "da se zagrebe po površini". Kao neke od jako važnih koncepata koje sam naučila i koji mi koriste su softverski paterni, OOP, strukture podataka i algoritmi.
Smatram da u situaciji kakva je sada na smeru ISiT studenti koji žele da pokupe što više od fakulteta treba da biraju izborne predmete usko vezane za tehnologiju.

Puškice: Što se tiče tvog trenutnog zaposlenja, šta je to što te ispunjava, pred koje izazove treba da staneš i šta treba da ima jedan dobar front-end developer?

Lana: Ispunjava me da napravim nešto što zaista radi onako kako sam zamislila, još više me ispunjava kada refaktorišem neki kod tako da bude pametno moduliran, da izgleda lepo i da neko posle može da ga nasledi i radi na istom bez puno bola i patnje. Ono što je najlepše od svega u poslu i u čemu najviše uživam je kad uzmete problem, bavite se njime dosta dugo, uložite gomilu truda i čitanja i istraživanja i nerviranja i na kraju ga rešite i onda imate taj neki osećaj kompletnosti.

Jedan dobar front-end developer, a da se razumemo, ja to još uvek nisam, treba da ima sledeće:

Da zna i RAZUME CSS(+ LESS, SASS) i responsive design.
Da zna prednosti i mane major browsera.
Da razume UI i UX.
Da prilično dobro zna JavaScript, jQuery, AJAX
Da istražuje i poznaje razne framework-e koji se svakodnevno pojavljuju.
Da zna makar jednu backend tehnologiju.
Da ume da koristi neki version control sistem i front-end build alate.
Nije loše da zna da koristi unit testing alate.

Puškice: Kako je po tvom mišljenju najbolje početniku da krene da uči front-end programiranje, koji su to najbolji besplatni resursi za koje znaš?

Lana: Mislim da je najbolji način za to smisliti sam sebi neki mini projekat i krenuti da radiš. Prvi dan ne znaš ništa, drugi dan si napisao već 20 linija, peti dan si završio projekat. Onda pređeš na malo teži projekat.

Što se resursa tiče, za apsolutne početnike preporučila bih codecadamy.com, codeschool.com. Nakon toga egghead.io i zvanične dokumentacije svih tehnologija koje se odlučite da koristite. Za core učenje javascript-a bih preporučila sve odavde:
developer.mozilla.org, pogotovo "A re-introduction to JavaScript"
Takođe razni blogovi, Quora i Stack Overflow z značajno pomažu kako u učenju tako i u traženju resursa za učenje.

Puškice: Šta smatraš za svoj najveći uspeh do sada?

Lana: To što sam za sat vremena uspela da napravim origami Yodu i izgledao je super :)

Puškice: Šta je to što devojke sputava da nastave putem programiranja?

Lana: Mislim da je to zapravo neki unutrašnji konflikt zbog toga što već dugo važi "pravilo" da to nije ženski posao (iako je incijalno bio - u početku su gotovo svi programeri su bili žene). Takođe na to dosta utiče i strah od toga da će na poslu morati da se takmiče sa muškarcima i da zbog toga nemaju nikakve šanse, što je, naravno, potpuno netačno.

Svaka devojka koja ima ikavu želju da se bavi programiranjem ne treba da odustaje od toga zbog nekih iracionalnih strahova, jer u zdravim radnim atmosferama nikada nećeš biti diskriminisana ako nešto ne znaš odmah ili ako si žensko.

Puškice: Kako bi posavetovala mlade devojke koje žele da se bave programiranjem?

Lana: Da ne odustaju od toga! 

Puškice: I za kraj, koji su tvoji planovi za dalju karijeru?

Lana: Da postanem bolji JavaScript developer.