Данас се ИТ послом бави само око 30% жена. Доста девојака упише смер ИСИТ на нашем факултету, током студија покаже солидно знање из ове области, но, ипак не настави да се бави послом за који се школовала. Могуће је да у овом случају девојке гаје неку врсту предрасуде према овом занимању, те смо одлучили да направимо серију интервјуа са девојкама које су истрајале у томе да постану програмерке.
Ове недеље смо имали прилику да разговарамо са Ланом Петковић, колегиницом, бившом чланицом студентске организације ФОНИС која је тренутно запослена као front-end developer. Преносимо вам делић Ланиног искуства и знања које ће вам сигурно помоћи у даљем учењу и развоју.
Пушкице: Испричај нам укратко нешто о себи и о твојим програмерским почецима?
Лана: Тренутно сам апсолвент смера Информациони системи и технологије. Први посао ми се "десио" на четвртој години факултета, у фирми која се бави развојем фејсбук и веб квизова и наградних игара. Тај први посао ми је помогао да откријем да је технологија све оно чиме желим да се бавим у животу. Тренутно радим у софтверској фирми која ради на развоју система за онлине клађењем као front-end developer.
Пушкице: Како си дошла на идеју да упишеш ИСиТ, да ли си се двоумила или је ФОН био твоја једина жеља?
Лана: Нисам се претерано двоумила око факултета, разматрала сам алтернативе, али сам од почетка знала за шта ћу се дефинитивно одлучити. Из ове перспективе мислим да сам направила квалитетан избор, јер, иако ФОН можда не пружа довољно добру техничку поткованост, пружа добре "people skills" - не кроз учење хиљада и хиљада подела из менаџмент предмета, већ кроз начине на који се пројекти раде и како се функционише у тиму. Мислим да је то јако важан "skill set" јер сваку програмерску рупу у знању ћете лако да исправите уз довољно труда и литературе. Важно је од почетка научити како да радите за друге људе и са другим људима без много конфликата.
Пушкице: Колико ти је ангажовање у студентској организацији ФОНИС било значајно за даљу каријеру?
Лана: Чланство у ФОНИС-у даје могућност студентима да се опробају и као пројектни менаџери, програмери, дизајнери и предавачи, што ни једна друга организација не пружа толико свеобухватно.
У ФОНИС-у сам стекла много кул и квалитетних познанстава и могу слободно да кажем да су ми људи из те огранизације међу најдражим пријатељима из периода студирања. Од људи у организацији научила сам много ствари које су ми даље биле важне и практичне како у пословном тако и у приватном развоју.
Пушкице: На који начин си дошла до првог посла и колико су твоја очекивања била испуњена?
Лана: До првог посла сам дошла сасвим случајно, притом нисам ни била свесна да је то full time посао, а не само пракса. Иако на самом почетку нисам имала велика очекивања од себе и од посла (с обзиром да први посао представља велики стрес, сам по себи), имала сам ту срећу да будем запослена у малом, динамичном тиму, где сам имала могућности да радим на стварима и технологијама које су ми, у том моменту, биле непознате и да на тај начин изађем из своје комфорт зоне и побољшам себе.
Пушкице: Колико те је систем образовања на факултету упутио на учење правих ствари, колико си заиста стечено знање искористила у грађењу каријере?
Лана: Систем образовања на факсу ме је упутио на учење одређених ствари, али само на нивоу "да се загребе по површини". Као неке од јако важних концепата које сам научила и који ми користе су софтверски патерни, ООП, структуре података и алгоритми.
Сматрам да у ситуацији каква је сада на смеру ИСиТ студенти који желе да покупе што више од факултета треба да бирају изборне предмете уско везане за технологију.
Пушкице: Што се тиче твог тренутног запослења, шта је то што те испуњава, пред које изазове треба да станеш и шта треба да има један добар front-end developer?
Лана: Испуњава ме да направим нешто што заиста ради онако како сам замислила, још више ме испуњава када рефакторишем неки код тако да буде паметно модулиран, да изгледа лепо и да неко после може да га наследи и ради на истом без пуно бола и патње. Оно што је најлепше од свега у послу и у чему највише уживам је кад узмете проблем, бавите се њиме доста дуго, уложите гомилу труда и читања и истраживања и нервирања и на крају га решите и онда имате тај неки осећај комплетности.
Један добар front-end developer, а да се разумемо, ја то још увек нисам, треба да има следеће:
Да зна и РАЗУМЕ CSS(+ LESS, SASS) и responsive design.
Да зна предности и мане major browsera.
Да разуме UI и UX.
Да прилично добро зна JavaScript, jQuery, AJAX
Да истражује и познаје разне framework-e који се свакодневно појављују.
Да зна макар једну backend технологију.
Да уме да користи неки version control sistem и front-end build алате.
Није лоше да зна да користи unit testing алате.
Пушкице: Како је по твом мишљењу најбоље почетнику да крене да учи фронт-енд програмирање, који су то најбољи бесплатни ресурси за које знаш?
Лана: Мислим да је најбољи начин за то смислити сам себи неки мини пројекат и кренути да радиш. Први дан не знаш ништа, други дан си написао већ 20 линија, пети дан си завршио пројекат. Онда пређеш на мало тежи пројекат.
Што се ресурса тиче, за апсолутне почетнике препоручила бих codecadamy.com, codeschool.com. Након тога egghead.io и званичне документације свих технологија које се одлучите да користите. За core учење javascript-a бих препоручила све одавде:
developer.mozilla.org, поготово "A re-introduction to JavaScript"
Такође разни блогови, Qуора и Stack Overflow z значајно помажу како у учењу тако и у тражењу ресурса за учење.
Пушкице: Шта сматраш за свој највећи успех до сада?
Лана: То што сам за сат времена успела да направим оригами Yodu и изгледао је супер :)
Пушкице: Шта је то што девојке спутава да наставе путем програмирања?
Лана: Мислим да је то заправо неки унутрашњи конфликт због тога што већ дуго важи "правило" да то није женски посао (иако је инцијално био - у почетку су готово сви програмери су били жене). Такође на то доста утиче и страх од тога да ће на послу морати да се такмиче са мушкарцима и да због тога немају никакве шансе, што је, наравно, потпуно нетачно.
Свака девојка која има икаву жељу да се бави програмирањем не треба да одустаје од тога због неких ирационалних страхова, јер у здравим радним атмосферама никада нећеш бити дискриминисана ако нешто не знаш одмах или ако си женско.
Пушкице: Како би посаветовала младе девојке које желе да се баве програмирањем?
Лана: Да не одустају од тога!
Пушкице: И за крај, који су твоји планови за даљу каријеру?
Лана: Да постанем бољи JavaScript developer.
Постави коментар