Шредингерова мачка је мисаони експеримент који деценијама прегрева мождану масу људима који нису квантни физичари.
Шта је Шредингерова мачка? 1935. године, у време незапамћеног развоја науке и технике, аустријски физичар Ервин Шредингер је осмислио мисаони експеримент који овако гласи:
"Мачка је затворена у кутију која је изолован физички систем (изолована од било каквог спољашњег утицаја). Унутра је бочица са отровним гасом, један атом радиоактивног елемента са периодом полураспада од Т временских јединица. У кутији је и Гајгеров бројач, повезан са бочицом са гасом. Поставља се питање: да ли је мачка, у тренутку Т жива или мртва?"
Објашњење: Уколико дође до распада атома, Гајгеров бројач ће то очитати, бочица ће се отворити и мачка ће бити мртва. Уколико не дође, биће жива. Напоменули бисмо да постоје и друге формулације, али се своде на исто (ово је поента експеримента) - битно је да је вероватноћа да мачка буде жива једнака 0.5, а да вероватноћа да мачка буде мртва буде такође једнака 0.5 у неком тренутку. Тачно - ни мање ни више. И сад, да ли је жива или мртва?
Шредингер је дао врло невероватно објашњење. Пошто не можемо знати поуздано шта је са мачком, она је истовремено и жива и мртва у тренутку Т. Међутим, ако у том тренутку отворимо кутију, видећемо резултат. У том тренутку, пред отварање кутије, обе вероватноће су 0.5. Ако је мачка мртва када погледамо у кутију, онда ту вероватноћу дижемо на 1. И обрнуто. Један од закључака експеримента је тај да заправо ми одређујемо да ли је мачка жива или мртва. Уврнуто, зар не?
Овај мисаони експеримент и даље заокупља научнике широм света, јер даје неке од кључних закључака на којима се заснива квантна физика која објашњава микросвет (а која је значајно другачија од физике макросвета, коју смо учили у школама). Шредингер је између осталог дао Основну једначину нерелативистичке квантне механике, која је један од основних природних закона.
Када смо прошли кроз експеримент, шта ту има ново? Научници са Аустријске Академије Наука у Бечу, су извели један експеримент. Наиме, они су креирали парове жутих и црвених везаних фотона. Везаних у смислу да деле квантно стање (један параметар који има свака честица). Жути фотони су испаљени на метални рам у облику мачке, а црвени ка камери. Резултат експеримента је на слици горе. Та слика је заправо комбинована слика. Дакле, слику су направили фотони који заправо никада нису интераговали са рамом. Посебни фотони су испаљени у рам, а други у камеру. Још једном, парови фотона су делили квантно стање.
Закључак: Овим експериментом је још једном потврђена теза да честице које деле квантно стање, имају повезане физичке карактеристике. И какве ово везе има са мачком? Ево, поставимо питање: Јесу ли црвени фотони ударили у рам? Логично би било рећи да нису, јер су испаљени ка камери. И шта је коначни одговор? Стигли су. А истовремено и нису. Типични Шредингер.
Извор: еngadget.com
Постави коментар