Министарка финансија Диана Драгутиновић изјавила је данас да се "не зна" како се годишње троши око 130 милијарди динара буџетских средстава, што је, према њеним речима, резултат наслеђеног стања.
Драгутиновић је на скупу у Народној банци Србије истакла да је по доласку на место министра финансија наследила недовољно одговорну фискалну политику, односно структурни дебаланс, који значи да су расходи већи од прихода за три до четири одсто бруто домаћег производа.
Она је указала да буџетски дефицит сам по себи није лош, већ је нормалан инструмент државе, али само ако је резултат инвестиција и стабилизационе политике, додајући да би у просперитетним временима држава требало да има суфицит, а у кризи дефицит.
Драгутиновић је прецизирала да закон омогућава сопствене приходе индиректних и директних буџетских корисника који износе око 100 милијарди динара или три одсто БДП-а, и та средства се претежно троше ван буџетског процеса.
Према њеним речима, "не види" се ни како се троше средства од пројектних зајмова, донација и развојна помоћ из фондова из ЕУ, што према њеним речима, не мора да значи да се троше нерационално, али се то не види. Министарка је напоменула и да је додатно 35 милијарди динара резултат различитих пореских изузетака, при чему су, рецимо, код пореза на добит изузећа већа од прикупљеног пореза.
Драгутиновић је навела и да постоји око 50 државних агенцјија, фондова и директората, од којих је највећи број формиран 2004. и 2005. године, и од којих су неке независне од буџетских средстава, иако су формиране средствима из буџета, док су неке на буџету.
"И једне и друге су ван буџетског процеса", рекла је она и додала да је наслеђен и нејасан буџетски третман јавних предузећа.
Министарка је нагласила да је доношењем закона о државној помоћи први пут успостављена контрола државне помоћи, где нису само субвенције, већ и пореска изузећа, неки кредити и гаранције, што укупно износи 120 милијарди динара, односно око четири одсто БДП-а.
Према њеним речима, нормална државна помоћ је до 1,5 одсто БДП-а, а у земљама у транзицији два одсто. Драгутиновић је указала да је јавна потрошња протеклих година била 44,5 одсто БДП-а, а у 2010. години биће смањена на 42,5 одсто БДП-а, док ће фискални капацитет Србије у наредној години бити око 38 одсто БДП-а.
Директор сектора НБС за економске анализе и истраживања Бранко Хинић навео је да ће у овој години инфлација бити у оквиру циљаног распона, односно нешто више од осам одсто, и подсетио да је циљ за наредну годину инфлација у распону од шест плус минус два одсто.
Он је рекао да би Србија, с обзиром на ниво јавног дуга, требало да има привредни раст од пет одсто, што може да достигне само повећавајући извоз.
Извор: Блиц
Постави коментар