Развили смо вредан и транспарентан бизнис, уз неумрљани етички аспект пословања без корупције, а на то смо у “Теленору” веома поносни. Уверен сам да ће Београд постати стециште страног капитала на Балкану. Србија треба да буде поносна јер је отворена држава чији грађани имају топлину какву до сада нисам искусио и због које ћу увек бити добар амбасадор Србије - резимира Стајн Ерик Велан, директор “Теленора Србије” и председник УО Савета страних инвеститора, који одлази у Индију на нову дужност.
Велан каже да уочи доласка није знао много о нашој земљи, да је био “радознао и узбуђен,” али да, уз извињење медијима, мора да укаже да њихово писање “може створити погрешну слику о некој земљи и њеним грађанима”. Србија има комбинацију људског потенцијала и великог броја могућности да стане на ноге, каже Велан.
Како оцењујете досадашње државне напоре усмерене на тржиште комуникација?
- Створено је здраво, компетитивно тржиште телекомуникација, са три оператера који дају првокласну услугу. Осим тога, цене услуга падају, са покрићем.
Шта добро, а шта лоше остављате свом наследнику у “Теленору”?
- Највећи капитал су људи. Имам срећу да у фирми ради 1.200 запослених мотивисаних за рад, а да је колектив добро организован. Направили смо компанију која одлично послује, тако да ће, с друге стране, бити заиста велика очекивања од новог директора.
Да ли је глобална финансијска криза утицала на поље мобилне телекомуникације и како?
- Србија је засад некако поштеђена последица глобалне финансијске кризе, а веома је позитивно вођење преговора са Међународним монетарним фондом. У поређењу са Украјином, Црном Гором и Мађарском, где такође послујемо, Србија јесте у јачој позицији. Уверен сам да ће се ефекти глобалног финансијског потреса осетити у мају.
Са позиције доскорашњег председника Управног одбора Савета страних инвеститора у Србији, шта бисте препоручили Влади?
- Савет страних инвеститора је све рекао у белој књизи, то је његов допринос развоју добре пословне климе у Србији. Влада би морала да до краја спроведе поједностављење административних процедура, названо “процес гиљотина”. Осим тога, да другачије комуницира са јавношћу. Не да најпре нешто обећа, па да онда ради на томе, већ да уради, створи нешто, па тек тада говори о томе.
На који начин вас је професионално и лично обогатило то што сте радили у Србији?
- Србија ме је научила да само ако се отвориш и даш, можеш нешто да добијеш. Добродошлицу сам имао од почетка, али било је, наравно, разних проблема. Веома је важно да буде створен амбијент да се странци који имају бизнис у Србији осећају добро.
А шта би грађани Србије могли да науче од Норвежана?
- Неку врсту скромности и понизности. Министар спољних послова Норвешке је рекао да “треба имати хладну главу и топло срце”. Не живим да бих радио, већ радим да бих могао добро да живим. Ако је на послу тешко, то не преносити на приватни живот. Можда ми, Норвежани, имамо и мање страха од власти, више доводимо у питање то што раде. У Србији је обрнуто, што се види већ на примеру односа домаћих директора и запослених. У Норвешкој је прихватљиво и пожељно да запослени расправља са претпостављеним о одлуци коју је донео јер више мишљења доноси бољи биланс успеха.
Фиксна телефонија и није неко решење за „Теленор”
Мислите ли да би “Теленор “ требало да се надмеће за националну лиценцу у области фиксне телефоније, где још имамо монопол?
- Добро је увести новог оператора у фиксну телефонију, а да ли ће “Теленор” учествовати у томе, то је већ у делокругу новог директора. Не могу да откривам планове компаније. Лично, нисам мишљења да би то за нас било добро јер цивилизација иде ка мобилној телефонији зато што она одговара потреби људи за брзом комуникацијом. И сељак носи на њиву мобилни телефон, не седи код куће крај фиксног, чекајући позив! С друге стране, интернет је све мобилнији. Такође, кретање цена показује тенденцију у корист мобилне телефоније: полако се изједначава са ценом фиксне телефоније.
Извор: Блиц
Постави коментар