Zanimljivo je videti kako određene katedre stalno imaju probleme sa lošom organizacijom i slabom prolaznošću na isitima. Junski rok je, poput mnogih ranijih, u prvi plan izneo velike probleme vezane za katedru za Matematiku. Od oko 200 studenata koliko je prijavilo ispit, pismeni deo je položilo svega 19, od čega tri uslovno.
Prolaznost manja od 10% podstakla nas je da ponovo ukažemo na nekoliko nedostataka vezanih za sistem po kome godinama unazad funkcioniše ova katedra, a koji je, kako razultati iz godine u godinu pokazuju, izuzetno loš.
Kao što je već rečeno, pismeni deo ispita je položilo 19 studenata, 7 iz prve, i 12 iz druge grupe (od ovih 12 troje je položilo uslovno). Još jedan zanimljiv i sugestivan podatak je taj da je prosek poena bio prilično nizak, oko 60, dok su najbolji radovi vredeli celih 70 bodova.
Niska prolaznost na ispitima i loša organizacija same katedre za Matematiku nisu nova pojava. Godinama unazad bilo je sličnih problema, vezanih za prolaznost, eliminacione testove, dugo čekanje rezultata i termine uvida.
Malo je verovatno da su svi ovi problemi uzrokovani lošim radom više uzastopnih generacija. Daleko verovatniji uzroci prolaznosti manje od 10 procenata su nepogodnost samog sistema polaganja i slaba organizacija. Naravno, uz očigledno neprilagođenu težinu zadataka i kriterijum njihovog bodovanja.
Ionako slabu prolaznost na pismenom delu dodatno redukuje i eliminacioni test. I pored toga što je o ukidanju ovog uslova za izlazak na usmeni deo ispita već bilo reči, na tom polju je zabeležen slab napredak. Ova, prema mišljenju mnogih, besmislena i suvišna karika u celom grotesknom i nesrećno osmišljenom lancu ispitnih obaveza će, prema svemu sudeći, i dalje ostati aktivna.
Poslednje, ali ne najmanje bitno, već nekoliko rokova unazad se dešava da rezultati ispita budu objavljeni na predmetnom sajtu sa velikim zakašnjenjem. Ne tako retko se dešava da rezultati budu objavljeni u trenutku kada počinje uvid u radove, nekada čak i nakon početka uvida. Rezultati pismenog dela ispita iz Matematike 2 su prošlog juna bili objavljeni nakon početka eliminacionih testova, koje su studenti polagali ne znajući imaju li uopšte položen pismeni deo.
Pored svih već pobrojanih problema, podsećamo vas na to da se radi o teškoj grupi ispita (Matematika 1,2 i 3), koji su, i bez evidentno lošeg rada katedre, među najtežima na sve 4 godine osnovnih studija. Reč je o ispitima koji nose maksimalnih 6 poena, a uz to su i uslov za upis 2, odnosno 3. godine smera ISiT.
Ostaje da se vidi da li će neko od nadležnih za rešavanje ovih problema (Prodekan za nastavu, Studentski parlament, Student prodekan) uraditi nešto da se obim i struktura gradiva koja se nije menjala godinama, pa ni nakon uvođenja "Bolonje", prilagodi sa obimom i načinom polaganja (usmenog) ispita.
Postavi komentar