Група од око 200 младих људи незадовољна стањем у култури, њеним систематским уништавањем, као и пропадањем биоскопа "окупирала" је београдски биоскоп "Звезда" 21. октобра 2014.
Наоружани метлама, крпама, џогерима и средствима за чишћење дан и ноћ су сређивали просторије зграде у којој је смештен некада један од најлепших биоскопа Београда, да би их довели у иоле пристојно стање. Ушли су у биоскоп који је био пун прашине, смећа, мртвих пацова и буђи, без струје воде и грејања. Седам дана касније биоскоп је чист, инсталације су доведене у ред тако да струја функционише, грејање се уводи, а пројекције ће се пуштати са боље технике. Заправо све изгледа као прави биоскоп који поново ради и има свој репертоар - од домаћих класика, преко фестивалских филмова који стижу са ФАФ-а, Слободне Зоне, Beldocs-а до новијих наслова домаће продукције као и хит хорора попут Розмарине бебе.
Поред сталних пројекција у биоскопу су кренули и Отворени разговори, а на првом од њих радници, активисти, посланици и публика разговарали су о приватизацији "Београд филма". Био је то најбољи могући почетак процеса који је сада пред активистима - наћи модел како биоскоп одржати и с њим евентуално покушати утицати на стварање ширег друштвеног контекста који може довести до одређених промена у начину управљања те покренути питање пљачкашких приватизација којима је главни ментор била управо држава Србија.
Од прошлог петка неке ствари су другачије - стиче се утисак да је ова кинореволуција покренула учмалу сцену Србије, како културну тако и грађанску и извукла дуго тражену солидарност.
Заузимање биоскопа Звезда подржали су и многи филмски радници и друге личности из света културе: глумица Дара Џокић приликом уручења награде Раша Плаовић у Народном позоришту, филмски и позоришни редатељ Горан Марковић, те Савет Фестивала ауторског филма којим председава редатељ Срђан Голубовић. Такође, награду филму Rabbitland на филмском фестивалу у Wiesbadenu аутори Ана Недељковић и Никола Мајдак посветили су управо Покрету за окупацију биоскопа. Окупација Звезде добила је и несвакидашњу наклоност медија, укључујући и РТС, у чијем Дневнику, иначе, ретко има места за културу. Подршку је пружио и градски секретар за културу Владан Вукосављевић, али се министар културе још није огласио.
Подршку Звезди пружају многобројни грађани, који долазе на пројекције у хладној биоскопској сали или на други начин помажу активистима који су протеклих дана чистили запуштени и годинама затворени простор у центру Београда. Затим ту су наведени фестивали, аутори и дистрибутери који уступају филмове, ресторани који донирају храну, кокице, средства за чишћење и сл.
За сад је идеја да се биоскоп доведе у што боље стање, да се настави са програмом, док се паралелно ради и на правном решавању проблема тј. покретању питања проблематичне приватизације те проналажења решења и начина да се биоскоп врати грађанима, али и дугови малим акционарима који су се прикључили младима у овој борби.
Наравно, тек нас неколико дана дели од првих конкретних подухвата ове субверзивне диверзије, која, то је макар сасвим јасно, већ сада по могућим импликацијама, превазилази уске и спутавајуће кинофилске оквире, те вреди помно пратити у шта ће се изродити овај добродошао дашак артикулисане срдитости и борбености, какву обично не повезујемо са млађим нараштајима и уметности (или барем популарној култури) склоних. У Звезди те јуначке вечери наново подгрејаних нада у прочитаном прогласу наведено је и следеће: „Позивамо на храброст и племенитост… Све оне који не желе да живе у Београду без иједне градске биоскопске сале, у коме музеји стоје запечаћени, који не желе да гледају како пропадају библиотеке и како се културна понуда своди на баналност и покоји инцидент.”, и тек ће месеци пред нама показати колико је за бој јунака заправо спремних и колико је могуће, па и на микро-плану, променити поразну парадигму великог града који је окренуо леђа својим инстутуцијама културе и некадашњим препознатљивим топонимима и котама.
У овом тренутку, када још није нахрупила река смутљиваца и ружних душа, свака је искрена подршка добродошла. Освајање слободе, то је доказано небројено пута већ, заразна је работа, а учесници су засад показали право на сан и право на децидирану борбу да барем тај свој кинофилски сан о Београду ширих могућности и правичнијих шанси за све преточе у јаву.
Подсећамо: “Београд филм” продат је 2007. године за 9,2 милиона евра на аукцији, а већински власник постао је Никола Ђивановић, који је ухапшен 2011. године због малверзација и осуђен потом на три године затвора и новчану казну, након договора о признању кривице да је продајом пет биоскопа оштетио мале акционаре за више од четири милиона евра, а буџет Србије за више од 1,5 милион евра.
Извори: Kontrapress, Seecult, Beta.
