Од идеје плаћања солидарног пореза врло је извесно да се полако одустаје. Калкулације о уштеди се увелико праве у Министарству финансија. Све опције су могуће, а тренутно надлежни рачунају колико може да се уштеди променом начина опорезивања зарада. Највероватније да ће осим плата веће намете имати и хонорари, приходи од пољопривреде и шумарства, самосталних делатности, ауторских права, непокретности...
У сваком случају за два дана, када буду завршени преговори са ММФ о новом стендбај аранжману вредном три милијарде евра, све недоумице биће решене.
И даље је присутна дилема који износ зараде неће бити опорезован. Тренутно је то 5.000 динара, а размишља се да он буде 12.000, па и 15.000 динара. Такође, размишља се и о увођењу две стопе, за мање и веће зараде, а који су то лимити, тек треба да се утврдити. Ово су само опције које се разматрају, а њих има петнаестак - каже један од чланова преговарачког тима.
Када је реч о опорезивању зарада, још увек се калкулише да ли да то буду две различите стопе, рецимо од 17 или 20 одсто. Извесне су и промене пореза на имовину, а то би се односило на веће стопе за власништво на непокретностима као што су земљиште, стамбене и пословне зграде, станови, пословне просторије, гараже, зграде…
Иако су уверавања да плате у јавном сектору неће бити диране, оне ће реално бити мање. Исто ће важити и за плате које се зарађују у приватном сектору.
С обзиром на то да нема прецизне информације шта ће конкретно надлежни да предузму у циљу уштеде, односно како ће да надоместе мањак буџетских прихода, у јавности се стиче утисак да су сви предлози који су до сада изнети, заправо „пробни балони“.
Држава значајно може да уштеди на текућим трошковима и то на набавци канцеларијског материјала, комуналним и телекомуникационим трошковима. Рецимо, у здравству могу да се остваре знатне уштеде, преко Фонда здравственог осигурања - каже наш саговорник, не прецизирајући на шта се то конкретно мисли.
Извор: Блиц
Постави коментар