Brojni problemi prate visoko obrazovanje i to je, nažalost, postalo svakodnevica. Istinsko obrazovanje koje je idealno put napretka i boljitka je težak i trnovit put, pogotovo u uslovima kakvi su u Srbiji: nezaintresovani profesori, neretko nekvalitetni asistenti, inertnost studijskih i nastavnih programa, nedostatak podrške idejama za unapređenje... Spisak je dugačak.
Povrh svega toga, visoko obrazovanje prate potresi, jer na površinu isplivavaju brojne sumnjive diplome (celokupnog raspona - od osnovnih studija do doktorskih). Ono što daje ogroman publicitet je taj, što su glavni akteri skandala poznati funkcioneri. Mi ćemo ovde navesti najpoznatije probleme vezane koji su uzbunili akademsku zajednicu
Napominjemo da je tekst neutralan, i da se Ekipa Puškica ne stavlja ni na čiju stranu. Cilj nam je da nepristrasno, objektivno, na jednom mestu ukratko opišemo najveće afere vezane za visoko školstvo.
Velimir Ilić
Za razliku od ostalih slučajeva, možemo reći da je Ilićem slučaj drevan. Naime, Ilić je odbranio spornu tezu (magistarsku) 2005. godine. Odbrana je bila javna, Ilić je izlagao oko 40 minuta i odbranio rad. Ono što je bacilo senku na celu priču je i to da su svi članovi komisije bili iz redova Nove Srbije, stranke čiji je predsednik tada bio Ilić, a i to da je magistrirao na Tehničkom fakultetu u Čačku, gradu čiji je bio gradonačelnik. Mentor tvrdi da je sve bilo u savršenom redu i da je „dva puta pročitao rad i terao ga da popravi neke delove i on je to i učinio.” Bilo kako bilo, iako je ovaj slučaj podigao prašinu, nije bilo ozbiljnije istrage i ceo slučaj je (delimično) pao u zaborav. Javnost se neko vreme šalila na ovaj račun i prešla na nove zanimacije.
Tomislav Nikolić
Trenutni predsednik Srbije je među prvima koji su bili optuženi da diplomu nisu stekli zasluženo. Sa njim počinje talas optužbi prema najvišim funkcionerima ovim povodom. Zvanična biografija je štura na ovu temu. Na zvaničnom sajtu piše da je predsednik po zvanju master ekonomista i da je diplomirao na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment u Novom Sadu.
Situacija oko ove diplome je uzburkana tvrdnjama pojedinih drugih političara, da je u vreme polaganja ispita, Nikolić bio na sednicama skupštine, stranke, itd. Bile su brojne optužbe i da je diploma “zarađena” zahvaljujući političkim kadrovima koji su došli na čelo pomenutog fakulteta. Čak i u jednoj diplomatskoj depeši koju je objavio Vikiliks stoji navod o “kupovini” diplome. Povrh svega, i sam predsednik je u jednoj televizijskoj emisiji prilično nespretno reagovao na neka pitanja jednog čuvenog univerzitetskog profesora, čak i na neka trivijalna pitanja, poput naziva smera studija, što je sve podgrejalo tvrdnje da je diploma stečena na sumnjiv način.
Bilo kako bilo, pod pritiscima javnosti, diploma je javno prikazana (lako je pronaći na internetu) čime je priča trebalo da se zatvori. Međutim, optužbe vezane za samo studiranje nikad nisu nedvosmisleno opovrgnute, tako da je ovo pitanje ostalo otvoreno.
Aleksandar Šapić
Proslavljeni vaterpolista je bio dugogodišnji predsednik opštine Novi Beograd, kao član Demokratske stranke. Afera vezana za njega je bila za njegov doktorat, čija tema glasi “Karakteristične aktivnosti marketing odnosa u funkciji interesa individualnih potrošača”, a koji je odbranjen na Fakultetu za poslovni i industrijski menadžment Univerziteta Union. Šta je tačno dovedeno u pitanje? Najpre, iznesene su optužbe da se radi o plagijatu, tj. da rad sadrži velike delove prepisanog sadržaja, a koji nije adekvatno citiran, što je prema akademskim pravilima, ozbiljan prestup. Dodatni problem je problem koji se javio je pitanje akreditacije doktorskih studija na ovom fakultetu, u trenutku kada je Šapić doktorirao, međutim te optužbe su odbačene pozivanjem na stari program po kom je Šapić studirao (a koji omogućuje odbranu doktorske teze). U vreme izbijanja ovog skandala, najavljeno je formiranje komisije koja bi ispitala sve ove navode, i samu tezu. I taman nakon što su se strasti malo stišale, pre oko mesec dana, ova komisija je prekinula rad, nezadovoljna “zbog toga što su preliminarni rezultati njenih izveštaja razmatrani na sednici Senata i komentarisani u medijima”. Ovime je epilog ovog skandala odložen na neodređeno.
Moramo dodati da se Šapić, za razliku od Nikolića, intenzivno branio, uglavnom na twitteru. Između ostalog, u svoju odbranu je izjavio da je izvore u svom doktoratu “nenamerno izostavio”.
Mića Jovanović
Mića Jovanović je bio dugogodišnji rekotor univerziteta Megatrend. U jeku afere vezane za doktorat Nebojše Stefanovića (čiji je mentor bio Mića Jovanović), grupa autora je počela ispitivanje doktorata samog Miće. Pri tom su otkrivene neverovatne nelogičnosti: navodi o postojanju dva doktorata, nepostojanje navedenog fakulteta u Londonu, poricanje profesora Stivena Vuda da je ikada bio mentor Jovanoviću (što je ovaj naveo), nepostojanje doktorata u javno dostupnim bazama u Engleskoj… Na sve ovo je reagovao i ministar prosvete Srđan Verbić sa izjavom da je drugi doktorat nevalidan (onaj prvi, odbranjen na Univezitetu u Kranju je postojeći) i sa zahtevom da se utvrdi krivična odgovornost. Nakon ovoga, Jovanović podnosi ostavku, ne zbog ministra prosvete, već zato što, kako kaže “zato što sumnju u moj doktorat imaju premijer Aleksandar Vučić i lider SPS Ivica Dačić ”.
Nakon ovoga Mića Jovanović napušta SPS i Srbiju i povlači se iz javnog života Srbije.
Nebojša Stefanović
Slučaj ministra policije Stefanovića je uzburkao javnost u Srbiji, i uzbunio čitavu akademsku zajednicu. Otkriće ovog plagijata je bilo okidač za skandale vezane za obrazovanje Miće Jovanovića, Aleksandra Šapića i Siniše Malog. Slučaj počinje početkom juna 2014. godine, kada grupa autora (profesori srpskog porekla koji rade na univerzitetima u Velikoj Britaniji) na sajtu Peščanik objavljuje članak/studiju gde dokazuje da u doktoratu Stefanovića postoje plagirani delovi. Stefanović je, naime 2013. godine odbranio na Univerzitetu Megatrend doktorsku disertaciju sa temom “Nova uloga strategijskog menadžmenta u upravljanju lokalnom samoupravom (primer grada Beograda)”.
Nakon ovog članka, došlo je do DDOS napada na sajt Peščanika, čime je sajt nekoliko dana bio teško dostupan/nedostupan. Postojale su indicije da je napad pokrenut sa Megatrendove univerzitetske mreže, ali ovo nikad nije dokazano niti dobilo sudski epilog.
Situacija je ipak eskalirala sa brojnim optužbama i odbranama. Između ostalih, navedno je da je doktorat u koji su autori sa Peščanika imali uvid zapravo radna verzija, a bilo je tvrdnji da je u pitanju plagijat, iako novinarka Anđela Milivojević, koja je slikala rad, tvrdi da je pred sobom imala ukoričeni rad koji je dobila na Univerzitetu Megatrend. Bile su brojne zamerke na samu metodologiju u radu, a profesorka Vesna Rakić-Vodinelić sa Pravnog Fakulteta Univerziteta u Beogradu je sve probleme navela u svom autorskom tekstu
Što se tiče ove afere, odmah je formirana komisija za proveru, koja nije pronašla ništa sporno. Međutim u to vreme se pojavljuje afera sa doktoratom Jovanovića, koji je bio mentor Stefanoviću. Zato se 16. juna formira nova komisija. Rad te komisije je zvanično završen početkom oktobra kada je objavljen zaključak komisije da je rad originalan i da nema razloga za njegovo odbacivanje.
Siniša Mali
Poslednji u nizu doktorata koji su osporavani je doktorat Siniše Malog, koji je u autorskom tekstu osporavao profesor Raša Karapandža. Siniša Mali je 2013. godine odbranio doktorat sa temom “Kreiranje vrednosti kroz proces restrukturiranja i privatizacije – teorijske koncepcije i iskustva Srbije” na Fakultetu Organizacionih Nauka.
Reakcija FON-a je bila brza, dekan Milan Marić je najavio formiranje komisije. Zatim je usledila izjava dekana da je Mali samo neadekvatno koristio literaturu, a da su ocene na Peščaniku tendenciozne. Istog dana objavljeno je i otvoreno pismo grupe bivšig studenata FON-a sa apelom da se cela priča istera do kraja kako ugled fakulteta ne bi trpeo. Izveštaj komisije je usvojen na Veću FON-a, i to jednoglasno sa 120 glasova za, od 120 prisutnih članova veća (profesori FON-a), i prosleđen je Veću naučnih oblasti pravno-ekonomskih nauka Univerziteta u Beogradu, koje bi trebalo da prosledi zaključke Senatu Univerziteta. Na sednici 9.12.2014. godine, Veće pravno-ekonomskih nauka je na sledeći način glasalo: od ukupno 23 člana, 17 je bilo prisutno, 11 je glasalo za , 6 protiv usvajanja izveštaja koji potvrđuje naučni doprinos doktorata Siniše Malog.
Epilog je još neizvestan. U januaru mesecu 2015. godine, povučen je naučni rad Siniše Malog koji je bio osnova za izradu doktorske teze. Ne postoji jasan zaključak Veća pravno-ekonomskih nauka kao ni Senata Univerziteta u Beogradu, tako da konačne zaključke čekamo. Do tada, pitanje ovog doktorata ostaje otvoreno.
Pitanje prethodno pomenutih doktorata i diploma ostaje otvoreno. Nažalost ovo je samo jedan deo potencijalnih zloupotreba koje su dospele u javnost. Koliko je još Siniša, Tomislava i Aleksandara, veliko je pitanje. Takođe je veliko pitanje koliko će vredeti diplome svih nas nakon guranja pod tepih svih ovih afera. Kakav ugled može imati fakultet koji čak ne prihvati da proveri tvrdnje o plagijatu, kao što je slučaj sa Šapićem. Kakvu težinu može imati Univerzitet koji ostane nem na povlačenje naučnog rada iz međunarodnog časopisa usled plagijata?
Naravno da ni jedna naučna ustanova nije imuna na plagijate. Ipak, ugledne ustanove na to reaguju tako što "lete glave" ministrima i predsednicima država, nakon čega "padaju" ostavke na pomenute funkcije. Ili se stvar istera na čistac. Tako su u Nemačkoj podneli ostavke ministarka obrazovanja Aneta Šavan, a dve godine pre nje i Karl-Teodor zu Gutenberg, ministar vojske. Međutim, isto tako bilo je i odbacivanja: Frank-Valter Štajnmajer nemački šef diplomatije je odbranio svoju čast, jer je Univerzitet u Gisenu, na kom je on doktorirao potvrdio da nema problema sa plagiranjem. I javnost je poverovala i smirila se - tako funkcioniše poverenje u institucije. Još jedan primer dolazi iz susedne Mađarske - predsednik Pal Šmit je 2012. godine podneo ostavku jer je utvrđeno da je plagirao svoj doktorat (plagirano 180 od 250 stranica). A najnoviji primer stigao je upravo ovih dana iz Slovenije gde je ministarka za obrazovanje, Klaudija Markež podnela ostavku zbog plagijata i to nakon samo nekoliko dana na funkciji.
Sa druge strane "Banana" fakulteti i univerziteti guraju glavu u pesak i "ne mogu da sastave komisiju", ili i kada je sastave, njeni zaključci ostanu nedorečeni (jer se te komisije planski formiraju da donesu afirmativne zaključke o vrednosti radova). I dok se većina profesora i studenata pošteno trudi da stigne do svoje diplome, doktorata, naučnih radova, ugled visokoškolskih ustanova i celog obrazovnog sistema ruše bahati pojedinci koji smatraju da im je sve dopušteno jer su politički ili finansijski moćni. A akademska zajednica, osim nekolicine pojedinaca ćuti, i čeka da oluja prođe, ne shvatajući kakve probleme gura pod tepih umesto da ih rešava.
Pritom, te diplome i doktorati nisu potrebni za obavljanje bilo koje od državnih funkcija, već služi za neki kvazi prestiž. Nije potrebna čak ni diploma srednje škole (a ni one po svoj prilici nisu čiste baš kod svih). Ipak ovakvim postupanjem značajnog dela akademske zajednice se urušava kompletan sistem visokog obrazovanja zarad lečenja kompleksa raznih, nazovi, moćnika.
Za kraj, drage kolege, srećan vam 4. april, dan studenata, i razmislite o redovima koje ste pročitali!
Postavi komentar