Бројни проблеми прате високо образовање и то је, нажалост, постало свакодневица. Истинско образовање које је идеално пут напретка и бољитка је тежак и трновит пут, поготово у условима какви су у Србији: незаинтресовани професори, неретко неквалитетни асистенти, инертност студијских и наставних програма, недостатак подршке идејама за унапређење... Списак је дугачак.
Поврх свега тога, високо образовање прате потреси, јер на површину испливавају бројне сумњиве дипломе (целокупног распона - од основних студија до докторских). Оно што даје огроман публицитет је тај, што су главни актери скандала познати функционери. Ми ћемо овде навести најпознатије проблеме везане који су узбунили академску заједницу
Напомињемо да је текст неутралан, и да се Екипа Пушкица не ставља ни на чију страну. Циљ нам је да непристрасно, објективно, на једном месту укратко опишемо највеће афере везане за високо школство.
Велимир Илић
За разлику од осталих случајева, можемо рећи да је Илићем случај древан. Наиме, Илић је одбранио спорну тезу (магистарску) 2005. године. Одбрана је била јавна, Илић је излагао око 40 минута и одбранио рад. Оно што је бацило сенку на целу причу је и то да су сви чланови комисије били из редова Нове Србије, странке чији је председник тада био Илић, а и то да је магистрирао на Техничком факултету у Чачку, граду чији је био градоначелник. Ментор тврди да је све било у савршеном реду и да је „два пута прочитао рад и терао га да поправи неке делове и он је то и учинио.” Било како било, иако је овај случај подигао прашину, није било озбиљније истраге и цео случај је (делимично) пао у заборав. Јавност се неко време шалила на овај рачун и прешла на нове занимације.
Томислав Николић
Тренутни председник Србије је међу првима који су били оптужени да диплому нису стекли заслужено. Са њим почиње талас оптужби према највишим функционерима овим поводом. Званична биографија је штура на ову тему. На званичном сајту пише да је председник по звању мастер економиста и да је дипломирао на Факултету за економију и инжењерски менаџмент у Новом Саду.
Ситуација око ове дипломе је узбуркана тврдњама појединих других политичара, да је у време полагања испита, Николић био на седницама скупштине, странке, итд. Биле су бројне оптужбе и да је диплома “зарађена” захваљујући политичким кадровима који су дошли на чело поменутог факултета. Чак и у једној дипломатској депеши коју је објавио Викиликс стоји навод о “куповини” дипломе. Поврх свега, и сам председник је у једној телевизијској емисији прилично неспретно реаговао на нека питања једног чувеног универзитетског професора, чак и на нека тривијална питања, попут назива смера студија, што је све подгрејало тврдње да је диплома стечена на сумњив начин.
Било како било, под притисцима јавности, диплома је јавно приказана (лако је пронаћи на интернету) чиме је прича требало да се затвори. Међутим, оптужбе везане за само студирање никад нису недвосмислено оповргнуте, тако да је ово питање остало отворено.
Aleksandar Šapić
Прослављени ватерполиста је био дугогодишњи председник општине Нови Београд, као члан Демократске странке. Афера везана за њега је била за његов докторат, чија тема гласи “Карактеристичне активности маркетинг односа у функцији интереса индивидуалних потрошача”, а који је одбрањен на Факултету за пословни и индустријски менаџмент Универзитета Унион. Шта је тачно доведено у питање? Најпре, изнесене су оптужбе да се ради о плагијату, тј. да рад садржи велике делове преписаног садржаја, а који није адекватно цитиран, што је према академским правилима, озбиљан преступ. Додатни проблем је проблем који се јавио је питање акредитације докторских студија на овом факултету, у тренутку када је Шапић докторирао, међутим те оптужбе су одбачене позивањем на стари програм по ком је Шапић студирао (а који омогућује одбрану докторске тезе). У време избијања овог скандала, најављено је формирање комисије која би испитала све ове наводе, и саму тезу. И таман након што су се страсти мало стишале, пре око месец дана, ова комисија је прекинула рад, незадовољна “због тога што су прелиминарни резултати њених извештаја разматрани на седници Сената и коментарисани у медијима”. Овиме је епилог овог скандала одложен на неодређено.
Морамо додати да се Шапић, за разлику од Николића, интензивно бранио, углавном на твитеру. Између осталог, у своју одбрану је изјавио да је изворе у свом докторату “ненамерно изоставио”.
Мића Јовановић
Мића Јовановић је био дугогодишњи рекотор универзитета Мегатренд. У јеку афере везане за докторат Небојше Стефановића (чији је ментор био Мића Јовановић), група аутора је почела испитивање доктората самог Миће. При том су откривене невероватне нелогичности: наводи о постојању два доктората, непостојање наведеног факултета у Лондону, порицање професора Стивена Вуда да је икада био ментор Јовановићу (што је овај навео), непостојање доктората у јавно доступним базама у Енглеској… На све ово је реаговао и министар просвете Срђан Вербић са изјавом да је други докторат невалидан (онај први, одбрањен на Унивезитету у Крању је постојећи) и са захтевом да се утврди кривична одговорност. Након овога, Јовановић подноси оставку, не због министра просвете, већ зато што, како каже “зато што сумњу у мој докторат имају премијер Александар Вучић и лидер СПС Ивица Дачић ”.
Након овога Мића Јовановић напушта СПС и Србију и повлачи се из јавног живота Србије.
Небојша Стефановић
Случај министра полиције Стефановића је узбуркао јавност у Србији, и узбунио читаву академску заједницу. Откриће овог плагијата је било окидач за скандале везане за образовање Миће Јовановића, Александра Шапића и Синише Малог. Случај почиње почетком јуна 2014. године, када група аутора (професори српског порекла који раде на универзитетима у Великој Британији) на сајту Пешчаник објављује чланак/студију где доказује да у докторату Стефановића постоје плагирани делови. Стефановић је, наиме 2013. године одбранио на Универзитету Мегатренд докторску дисертацију са темом “Нова улога стратегијског менаџмента у управљању локалном самоуправом (пример града Београда)”.
Након овог чланка, дошло је до ДДОС напада на сајт Пешчаника, чиме је сајт неколико дана био тешко доступан/недоступан. Постојале су индиције да је напад покренут са Мегатрендове универзитетске мреже, али ово никад није доказано нити добило судски епилог.
Ситуација је ипак ескалирала са бројним оптужбама и одбранама. Између осталих, наведно је да је докторат у који су аутори са Пешчаника имали увид заправо радна верзија, а било је тврдњи да је у питању плагијат, иако новинарка Анђела Миливојевић, која је сликала рад, тврди да је пред собом имала укоричени рад који је добила на Универзитету Мегатренд. Биле су бројне замерке на саму методологију у раду, а професорка Весна Ракић-Водинелић са Правног Факултета Универзитета у Београду је све проблеме навела у свом ауторском тексту
Што се тиче ове афере, одмах је формирана комисија за проверу, која није пронашла ништа спорно. Међутим у то време се појављује афера са докторатом Јовановића, који је био ментор Стефановићу. Зато се 16. јуна формира нова комисија. Рад те комисије је званично завршен почетком октобра када је објављен закључак комисије да је рад оригиналан и да нема разлога за његово одбацивање.
Синиша Мали
Последњи у низу доктората који су оспоравани је докторат Синише Малог, који је у ауторском тексту оспоравао професор Раша Карапанџа. Синиша Мали је 2013. године одбранио докторат са темом “Креирање вредности кроз процес реструктурирања и приватизације – теоријске концепције и искуства Србије” на Факултету Организационих Наука.
Реакција ФОН-а је била брза, декан Милан Марић је најавио формирање комисије. Затим је уследила изјава декана да је Мали само неадекватно користио литературу, а да су оцене на Пешчанику тенденциозне. Истог дана објављено је и отворено писмо групе бившиг студената ФОН-а са апелом да се цела прича истера до краја како углед факултета не би трпео. Извештај комисије је усвојен на Већу ФОН-а, и то једногласно са 120 гласова за, од 120 присутних чланова већа (професори ФОН-а), и прослеђен је Већу научних области правно-економских наука Универзитета у Београду, које би требало да проследи закључке Сенату Универзитета. На седници 9.12.2014. године, Веће правно-економских наука је на следећи начин гласало: од укупно 23 члана, 17 је било присутно, 11 је гласало за , 6 против усвајања извештаја који потврђује научни допринос доктората Синише Малог.
Епилог је још неизвестан. У јануару месецу 2015. године, повучен је научни рад Синише Малог који је био основа за израду докторске тезе. Не постоји јасан закључак Већа правно-економских наука као ни Сената Универзитета у Београду, тако да коначне закључке чекамо. До тада, питање овог доктората остаје отворено.
Питање претходно поменутих доктората и диплома остаје отворено. Нажалост ово је само један део потенцијалних злоупотреба које су доспеле у јавност. Колико је још Синиша, Томислава и Александара, велико је питање. Такође је велико питање колико ће вредети дипломе свих нас након гурања под тепих свих ових афера. Какав углед може имати факултет који чак не прихвати да провери тврдње о плагијату, као што је случај са Шапићем. Какву тежину може имати Универзитет који остане нем на повлачење научног рада из међународног часописа услед плагијата?
Наравно да ни једна научна установа није имуна на плагијате. Ипак, угледне установе на то реагују тако што "лете главе" министрима и председницима држава, након чега "падају" оставке на поменуте функције. Или се ствар истера на чистац. Тако су у Немачкој поднели оставке министарка образовања Анета Шаван, а две године пре ње и Карл-Теодор зу Гутенберг, министар војске. Међутим, исто тако било је и одбацивања: Франк-Валтер Штајнмајер немачки шеф дипломатије је одбранио своју част, јер је Универзитет у Гисену, на ком је он докторирао потврдио да нема проблема са плагирањем. И јавност је поверовала и смирила се - тако функционише поверење у институције. Још један пример долази из суседне Мађарске - председник Пал Шмит је 2012. године поднео оставку јер је утврђено да је плагирао свој докторат (плагирано 180 од 250 страница). А најновији пример стигао је управо ових дана из Словеније где је министарка за образовање, Клаудија Маркеж поднела оставку због плагијата и то након само неколико дана на функцији.
Са друге стране "Банана" факултети и универзитети гурају главу у песак и "не могу да саставе комисију", или и када је саставе, њени закључци остану недоречени (јер се те комисије плански формирају да донесу афирмативне закључке о вредности радова). И док се већина професора и студената поштено труди да стигне до своје дипломе, доктората, научних радова, углед високошколских установа и целог образовног система руше бахати појединци који сматрају да им је све допуштено јер су политички или финансијски моћни. А академска заједница, осим неколицине појединаца ћути, и чека да олуја прође, не схватајући какве проблеме гура под тепих уместо да их решава.
Притом, те дипломе и докторати нису потребни за обављање било које од државних функција, већ служи за неки квази престиж. Није потребна чак ни диплома средње школе (а ни оне по свој прилици нису чисте баш код свих). Ипак оваквим поступањем значајног дела академске заједнице се урушава комплетан систем високог образовања зарад лечења комплекса разних, назови, моћника.
За крај, драге колеге, срећан вам 4. април, дан студената, и размислите о редовима које сте прочитали!
Постави коментар