Marko Vesić: Čija je odgovornost igranje ispitnim rokovima?

Nakon komentara studenta, člana Saveta Univerziteta u Beogradu, o tome kako su izglasana četiri roka, podigla se velika prašina u vezi sa večitim studentskim problemima. Naš sagovornik je bio upravo Marko Vesić, autor tog komentara. 

Puškice:  U jednom delu teksta piše "...Kada sam video da se niko od kolega ne javlja za reč, javio sam se i izložio problem studenata. Tada sam shvatio da sam jedini pročitao šta zapravo piše u predlogu koji je trebalo da se usvoji." Da li smatraš i u kojoj meri da postoji neodgovornost i nezainteresovanost studentskih predstavnika?

Marko: Napisao sam ono što je u tom trenutku bilo činjenično stanje, nažalost. Sad, da je neodgovornost studentskih predstavnika najveći problem u našoj državi – smatram da nije, naravno. Njihova odgovornost i ortodoksnost je srazmerna bilo kojoj instituciji u našoj državi. Upravo zato Savet i broji 33 člana, a 5 iz redova studenata, kako bi se izbeglo da nekom neki detalj promakne, u materijalu koji je za svaku sednicu veoma opširan – ume da bude i preko 100 stranica.

Puškice:  Da li misliš da će Savet ispuniti svoje obećanje i dati mišljenje Ministarstvu da bi studentski predstavnici trebalo da se sastanu s predstavnicima Ministarstva, i da razgovaraju o izmeni Zakona o visokom obrazovanju? Šta planirate da učinite ukoliko se to ne dogodi?

Marko: U međuvremenu, dok je došlo do realizacije ovog našeg razgovora, bilo je i novih saopštenja i poteza. Već se sve ozbiljnije razgovara sa predstavnicima Ministarstva, da se Zakonom prestane definisati broj ispitnih rokova, a da se ta odluka prepusti Univerzitetu, odnosno visokoškolskim jedinicama – fakultetima. Sad, ovaj potez može biti mač sa dve oštrice, ukoliko se desi da se neki fakultet postavi nepošteno prema svojim studentima. Međutim, kada su studenti složni i ne dele se na grupice, zarad nekih ličnih interesa, uvek se mogu izboriti za bolji status. Veoma je važno podizati svest studenata, insistirati na njihovim pravima, pa čak i pozvati na protest i izaći na ulicu, kako bismo zajedno uspeli da ostvarimo cilj – sistem studiranja dostojan onih koji predstavljaju budućnost Srbije.

Puškice: Kako si i sam rekao, vaši glasovi nisu bili dovoljni da bilo šta menjaju, što implicira da ste mogli i da glasate protiv, čisto da biste pokazali svoj stav o tome. Zbog čega ste ipak pristali da se jednoglasno izglasa ova izmena u Statutu?

Marko: To je bio moj predlog u jednom trenutku. Čak sam naglasio da se ne radi o nama, kao ličnostima, nego o desetinama hiljada studenata koje predstavljamo. Međutim, ovaj predlog o izmenama i dopunama Statuta nije sadržao samo ovu izmenu, već ukupno 24 odredbe. Jedan deo njih se odnosio na poboljšanje mobilnosti studenata, koji bi mogli da deo studijskog programa ostvare na drugom fakultetu. Jedna odredba je čak uvela kao pravilo da svaki fakultet mora istaći sve detalje o utvrđenoj visini školarine na sajtu svog fakulteta, kako bi svaki student na najtransparentniji način mogao da vidi za šta daje novac. Drugo, od Saveta smo tražili podršku u pregovorima sa Ministarstvom, a zauzvrat ćemo se usaglasiti sa prilagođavanjem Statuta Zakonu. Da smo glasali protiv, bili bismo nadglasani, a podršku ne bismo dobili.

Puškice: Rekao si da si razgovarao sa ostalim predstavnicima iz Studentskog parlamenta Univerziteta koji su rekli da nisu znali da se ova odluka sprema. Da li smatraš da Savet Univerziteta ili Ministarstvo nije dovoljno transparentno u komunikaciji sa studentskim predstavnicima?

Marko: Problem je zapravo mnogo dublji. Nama nisu transparentne internet stranice Ministarstava, kod kojih pokušavamo da pronađemo zakone i uredbe koje nas zanimaju. Svaku izmenu i dopunu morate da tražite prekopavajući po Službenom glasniku, i to samo da biste uspeli da dođete do zaključka koji vam je mogao biti direktno predstavljen, da je bilo dobre volje i malo truda. Dalje, mandat studenata u Savetu traje godinu dana, a nakon toga dolaze novi ljudi, potpuno neupućeni u ono što se ranije događalo, a malo ko radi na tome da ih za ovakvu funkciju pripremi. Smatram da izvesna odgovornost postoji sa obe strane.

Puškice: Zašto se sve radi minut do 12 ili, što je češće, kada već bude kasno? Podloga za ovo glasanje je napravljena usvajanjem Izmene i dopune Zakona o visokom obrazovanju u oktobru 2014. godine, kao što si i sam rekao. Zašto tada nismo bili obavešteni od strane studentskih predstavnika?

Marko: Zapravo, u oktobru 2014. godine smo uspeli da se “izborimo” za pet ispitnih rokova, a podloga za četiri ispitna roka je postavljena 2012. godine, i svake godine se protestuje za dodatni rok ili dva. Zašto se niko nije zalagao da se 2012. godine ne usvoji da bude četiri ispitna roka? Voleo bih da mogu da pomognem oko razjašnjavanja ovog pitanja, ali tada sam bio u srednjoj školi i nisam znao ni šta je kolokvijum, niti sam bio upućen u ove stvari. Kao i u prethodnom Vašem pitanju, opet smatram da odgovornost dele obe strane, a žrtva je, naravno, kvalitet visokog obrazovanja u Srbiji.

Puškice: Kolika je povezanost studenata, kada su u pitanju stvari koja nas se direktno tiču i šta ovlašćene studentske organizacije (SPUB, SKONUS) rade po pitanju toga? Bez dobre povezanosti i organizacije nema uspeha, a čini nam se da to fali.

Marko: Studenti su preko društvenih mreža izuzetno dobro povezani, i zato i čine trenutno najkritičniju masu u Srbiji. No opet, svaki dan posmatram i kako se ove iste društvene mreže koriste za prepucavanja “suprotstavljenih strana” među studentskim predstavnicima. Tužno je videti tako nešto. Potrebna nam je složnost i borba za zajednički cilj, a kad toga bude, veoma brzo i lako će isplivati na površinu i dobri organizatori, kao i vojska “twitteraša” i “facebookovaca”, pa verujem i Vaš portal, da se vest što brže raširi, i da svi budu obavešteni o onome što je od našeg ličnog interesa.

Puškice: Koja su poslednja dešavanja po pitanju svega ovoga? Ima li nekih novosti?

Marko: Trenutno traje kampanja SKONUS-a, “Potpiši za 10”, s jedne strane, i saopštenja protiv iste s druge strane. Ko je tu u pravu, a ko ne, mislim da nije vreme niti mesto da raspravljamo, ali treba se pridružiti i pružiti podršku i ovom, ali i svakom drugom pokretu da se Zakon promeni u korist studenata, samo da nas u svakom ovakvom i sličnom pokretu bude što više. Nemojte se ustručavati, ukoliko bude potrebe za javnim iskazivanjem nezadovoljstva, bez obzira ko vas pozivao da to nezadovoljstvo iskažete. Govorite za sebe, i branite sebe!

Puškice: Studentski predstavnici su dobili poziv, može se slobodno reći “u tajnosti”, da učestvuju na tribini pod nazivom “Četiri roka, bez svedoka” na Fakultetu političkih nauka, međutim, tribina je ubrzo otkazana. S obzirom da je trebalo i da se pojave predstavnici SPUB-a, SKONUS-a i Univerziteta u Beogradu, da li je trebalo da i ti budeš učesnik te tribine i, ako jesi, da li bi mogao da nam kažeš razlog zbog kojeg je tribina tako brzo otkazana (istog dana)?

Marko: Što se tiče ove tribine, mogu vam ispričati svoju stranu, i ono o čemu sam obavešten iz nekoliko izvora sa samog Fakulteta političkih nauka. Ukoliko grešim, unapred se izvinjavam. Dobio sam poziv preko poruke na Facebooku, sa najavom da će se pojaviti i ostali predstavnici. Imao sam najiskreniju želju da dođem, no slučajno je do mene došla informacija da se predstavnici pozivaju selektivno, a da se sama ideja za tribinu rodila iz svađe između dve studentske organizacije na samom fakultetu. Prema informaciji koju sam dobio, postojala je namera da se tribina usmerava protiv trenutnih legitimnih studentskih predstavnika, i da zapravo predstavlja kampanju protiv njih, a ne borbu za studentska prava.
Bez obzira na ovo, došao bih da ispričam šta imam, i ukoliko bih osetio da je istina ovo što sam čuo, oštro bih se usprotivio tome na samoj tribini. Zamolio sam preko poruke da na moj odgovor sačekaju do sutradan po podne, kako bih se u međuvremenu čuo sa ostalim predstavnicima, da vidim koliko njih planira da dođe. U međuvremenu mi je stigla poruka da se tribina odlaže iz tehničkih razloga, a da ću biti obavešten čim dobiju novi datum. Taj datum još uvek čekam. Šta je u informacijama koje sam dobio tačno, a šta ne – nisam uspeo da potvrdim, mada je činjenica da se o tribini više ne govori, a Studentski parlament FPN-a je u međuvremenu izdao zvanično saopštenje protiv kampanje SKONUS-a “Potpiši za 10”.

Nakon vesti o smanjenju broja ispitnih rokova 27. aprila, Studentska konferencija univerziteta Srbije u saradnji sa studentskim parlamentima svih univerziteta Srbije pokrenula je kampanju ''Potpiši za 10” sa ciljem ispunjavanja 10 zahteva studenata Srbije za potpunu reformu visokoškolskog sistema obrazovanja. U toku današnjeg dana objavljeno je da je sporazum postignut, a nama preostaje da se nadamo da će dogovor biti ispoštovan i da u oktobru neće biti potrebe za novim protestima. 

Ne menjajte kanal, na pravom ste mestu...