Након коментара студента, члана Савета Универзитета у Београду, о томе како су изгласана четири рока, подигла се велика прашина у вези са вечитим студентским проблемима. Наш саговорник је био управо Марко Весић, аутор тог коментара.
Пушкице: У једном делу текста пише "...Када сам видео да се нико од колега не јавља за реч, јавио сам се и изложио проблем студената. Тада сам схватио да сам једини прочитао шта заправо пише у предлогу који је требало да се усвоји." Да ли сматраш и у којој мери да постоји неодговорност и незаинтересованост студентских представника?
Марко: Написао сам оно што је у том тренутку било чињенично стање, нажалост. Сад, да је неодговорност студентских представника највећи проблем у нашој држави – сматрам да није, наравно. Њихова одговорност и ортодоксност је сразмерна било којој институцији у нашој држави. Управо зато Савет и броји 33 члана, а 5 из редова студената, како би се избегло да неком неки детаљ промакне, у материјалу који је за сваку седницу веома опширан – уме да буде и преко 100 страница.
Пушкице: Да ли мислиш да ће Савет испунити своје обећање и дати мишљење Министарству да би студентски представници требало да се састану с представницима Министарства, и да разговарају о измени Закона о високом образовању? Шта планирате да учините уколико се то не догоди?
Марко: У међувремену, док је дошло до реализације овог нашег разговора, било је и нових саопштења и потеза. Већ се све озбиљније разговара са представницима Министарства, да се Законом престане дефинисати број испитних рокова, а да се та одлука препусти Универзитету, односно високошколским јединицама – факултетима. Сад, овај потез може бити мач са две оштрице, уколико се деси да се неки факултет постави непоштено према својим студентима. Међутим, када су студенти сложни и не деле се на групице, зарад неких личних интереса, увек се могу изборити за бољи статус. Веома је важно подизати свест студената, инсистирати на њиховим правима, па чак и позвати на протест и изаћи на улицу, како бисмо заједно успели да остваримо циљ – систем студирања достојан оних који представљају будућност Србије.
Пушкице: Како си и сам рекао, ваши гласови нису били довољни да било шта мењају, што имплицира да сте могли и да гласате против, чисто да бисте показали свој став о томе. Због чега сте ипак пристали да се једногласно изгласа ова измена у Статуту?
Марко: То је био мој предлог у једном тренутку. Чак сам нагласио да се не ради о нама, као личностима, него о десетинама хиљада студената које представљамо. Међутим, овај предлог о изменама и допунама Статута није садржао само ову измену, већ укупно 24 одредбе. Један део њих се односио на побољшање мобилности студената, који би могли да део студијског програма остваре на другом факултету. Једна одредба је чак увела као правило да сваки факултет мора истаћи све детаље о утврђеној висини школарине на сајту свог факултета, како би сваки студент на најтранспарентнији начин могао да види за шта даје новац. Друго, од Савета смо тражили подршку у преговорима са Министарством, а заузврат ћемо се усагласити са прилагођавањем Статута Закону. Да смо гласали против, били бисмо надгласани, а подршку не бисмо добили.
Пушкице: Рекао си да си разговарао са осталим представницима из Студентског парламента Универзитета који су рекли да нису знали да се ова одлука спрема. Да ли сматраш да Савет Универзитета или Министарство није довољно транспарентно у комуникацији са студентским представницима?
Марко: Проблем је заправо много дубљи. Нама нису транспарентне интернет странице Министарстава, код којих покушавамо да пронађемо законе и уредбе које нас занимају. Сваку измену и допуну морате да тражите прекопавајући по Службеном гласнику, и то само да бисте успели да дођете до закључка који вам је могао бити директно представљен, да је било добре воље и мало труда. Даље, мандат студената у Савету траје годину дана, а након тога долазе нови људи, потпуно неупућени у оно што се раније догађало, а мало ко ради на томе да их за овакву функцију припреми. Сматрам да извесна одговорност постоји са обе стране.
Пушкице: Зашто се све ради минут до 12 или, што је чешће, када већ буде касно? Подлога за ово гласање је направљена усвајањем Измене и допуне Закона о високом образовању у октобру 2014. године, као што си и сам рекао. Зашто тада нисмо били обавештени од стране студентских представника?
Марко: Заправо, у октобру 2014. године смо успели да се “изборимо” за пет испитних рокова, а подлога за четири испитна рока је постављена 2012. године, и сваке године се протестује за додатни рок или два. Зашто се нико није залагао да се 2012. године не усвоји да буде четири испитна рока? Волео бих да могу да помогнем око разјашњавања овог питања, али тада сам био у средњој школи и нисам знао ни шта је колоквијум, нити сам био упућен у ове ствари. Као и у претходном Вашем питању, опет сматрам да одговорност деле обе стране, а жртва је, наравно, квалитет високог образовања у Србији.
Пушкице: Колика је повезаност студената, када су у питању ствари која нас се директно тичу и шта овлашћене студентске организације (СПУБ, СКОНУС) раде по питању тога? Без добре повезаности и организације нема успеха, а чини нам се да то фали.
Марко: Студенти су преко друштвених мрежа изузетно добро повезани, и зато и чине тренутно најкритичнију масу у Србији. Но опет, сваки дан посматрам и како се ове исте друштвене мреже користе за препуцавања “супротстављених страна” међу студентским представницима. Тужно је видети тако нешто. Потребна нам је сложност и борба за заједнички циљ, а кад тога буде, веома брзо и лако ће испливати на површину и добри организатори, као и војска “твитераша” и “фејсбуковаца”, па верујем и Ваш портал, да се вест што брже рашири, и да сви буду обавештени о ономе што је од нашег личног интереса.
Пушкице: Која су последња дешавања по питању свега овога? Има ли неких новости?
Марко: Тренутно траје кампања СКОНУС-а, “Потпиши за 10”, с једне стране, и саопштења против исте с друге стране. Ко је ту у праву, а ко не, мислим да није време нити место да расправљамо, али треба се придружити и пружити подршку и овом, али и сваком другом покрету да се Закон промени у корист студената, само да нас у сваком оваквом и сличном покрету буде што више. Немојте се устручавати, уколико буде потребе за јавним исказивањем незадовољства, без обзира ко вас позивао да то незадовољство искажете. Говорите за себе, и браните себе!
Пушкице: Студентски представници су добили позив, може се слободно рећи “у тајности”, да учествују на трибини под називом “Четири рока, без сведока” на Факултету политичких наука, међутим, трибина је убрзо отказана. С обзиром да је требало и да се појаве представници СПУБ-а, СКОНУС-а и Универзитета у Београду, да ли је требало да и ти будеш учесник те трибине и, ако јеси, да ли би могао да нам кажеш разлог због којег је трибина тако брзо отказана (истог дана)?
Марко: Што се тиче ове трибине, могу вам испричати своју страну, и оно о чему сам обавештен из неколико извора са самог Факултета политичких наука. Уколико грешим, унапред се извињавам. Добио сам позив преко поруке на Фејсбуку, са најавом да ће се појавити и остали представници. Имао сам најискренију жељу да дођем, но случајно је до мене дошла информација да се представници позивају селективно, а да се сама идеја за трибину родила из свађе између две студентске организације на самом факултету. Према информацији коју сам добио, постојала је намера да се трибина усмерава против тренутних легитимних студентских представника, и да заправо представља кампању против њих, а не борбу за студентска права.
Без обзира на ово, дошао бих да испричам шта имам, и уколико бих осетио да је истина ово што сам чуо, оштро бих се успротивио томе на самој трибини. Замолио сам преко поруке да на мој одговор сачекају до сутрадан по подне, како бих се у међувремену чуо са осталим представницима, да видим колико њих планира да дође. У међувремену ми је стигла порука да се трибина одлаже из техничких разлога, а да ћу бити обавештен чим добију нови датум. Тај датум још увек чекам. Шта је у информацијама које сам добио тачно, а шта не – нисам успео да потврдим, мада је чињеница да се о трибини више не говори, а Студентски парламент ФПН-а је у међувремену издао званично саопштење против кампање СКОНУС-а “Потпиши за 10”.
Након вести о смањењу броја испитних рокова 27. априла, Студентска конференција универзитета Србије у сарадњи са студентским парламентима свих универзитета Србије покренула је кампању ''Потпиши за 10” са циљем испуњавања 10 захтева студената Србије за потпуну реформу високошколског система образовања. У току данашњег дана објављено је да је споразум постигнут, а нама преостаје да се надамо да ће договор бити испоштован и да у октобру неће бити потребе за новим протестима.
Не мењајте канал, на правом сте месту...
Постави коментар