Саопштење Министарства поводом протеста студената

Министарство просвете, науке и технолошког развоја је данас издало саопштење, у коме је  зачуђено протестом студената поводом измена Закона о високом образовању, с обзиром на то да се догађају месец дана пошто су измене Закона усвојене. Саопштење преносимо у целости.

Наиме, Измене и допуне Закона о високом образовању, који уређује број испитних рокова, буџетско финансирање апсолвентског стажа, као и рок за завршетак студија, ступиле су на снагу почетком септембра, а јавна расправа о њему трајала је током јула ове године. Студенти су своје неслагање са изменама могли да покажу у свим фазама доношења измена овог закона, па чуди њихова одлука да протесте заказују месец дана по завршетку овог дуготрајног процеса, када је академска година већ почела.

СКОНУС, који предводи протест студената, учествовао је у јавној расправи о Закону о високом образовању у којој је чак и похвалио више предлога Министарства. Међутим, нити у даљем поступку доношења Закона, ни након што је Закон усвојен, СКОНУС није исказао своје неслагање са законским одредбама. Такође, СКОНУС до данас није затражио разговор са представницима Министарства. Тако се дошло у ситуацију да о разлозима за протест студената Министарство сазнаје из медија.

Везано за захтеве студената који протестују, Министарство саоштава:

•           Усвојеним Изменама и допунама Закона о високом образовању Министарство није смањило број испитних рокова, већ повећало. Наиме, прелазним одредбама Закона о високом образовању било је предвиђено да од ове године број испитних рокова буде четири. Министарство је донело одлуку да ублажи драстично смањење броја рокова. Пронађена је средина између жеља студената, као и могућности факултета да спроведу наставни план који би осигурао квалитет студија, као и поштовање програма предвиђеног акредитацијом.

•           Буџетско финансирање продужене године студија (апсолвентског стажа) за студенте који нису положили све испите у року, такође је укинуто још претходним Законом, а Министарство је одлучило да те одредбе не мења. Наиме, у супротном, дајући бенефиције старијим студентима који су већ одслушали сва предавања и на факултет долазе само како би полагали заостале испите, били би ускраћени други студенти – они који су на основу свог успеха стекли услов за бесплатно студирање. На пример, ако би се омогућило апсолвенту да остане у студентском дому након што је одслушао последњу годину, то би значило да један редовни студент нижих година остаје без собе у студентском дому.

•           Студенти су тражили и да се додатно продужи рок за завршетак студија онима који су факултет уписали после 2006. године, по болоњском систему. Одлука да се ограничи рок за студирање „болоњцима“ донета је још 2005. године, тако да су студенти у тренутку уписа на факултет, већ знали све услове за студирање, па и рок за завршетак студија.

Закон, наиме, предвиђа да рок за завршетак студија буде двоструко дужи од трајања програма студија, па се тако четворогодишњи програм мора завршити за осам, а трогодишњи програм за шест година. Први студенти на које се ова одредба односила, а који су студирали трогодишње студије, тако су још пре две године изгубили статус студента. Такође, студенти мастер студија које трају годину дана, а који нису у року од две године завршили своје студије, већ више година без проблема решавају обнову свог статуса. Студенти који по овом основу треба да изгубе статус студента могу се обратити свом факултету и поднети образложену молбу за продужетак рока за студирање, а после истека тог рока се могу поново уписати уз признавање већине испита које су положили.

•           Што се тиче дугорочних захтева студената, они се у потпуности поклапају са плановима које је Министарство још раније најавило, а то је, између осталог, израда новог Закона о високом образовању која је већ почела, и то у сарадњи са студентским организацијама, као и повећање квалитета студија.

Извор Министарство просвете, науке и технолошког развоја.