Данас се ИТ послом бави само око 30% жена. Доста девојака упише смер ИСИТ на нашем факултету, током студија покаже солидно знање из ове области, но, ипак не настави да се бави послом за који се школовала. Могуће је да у овом случају девојке гаје неку врсту предрасуде према овом занимању, те смо одлучили да направимо серију интервјуа са девојкама које су истрајале у томе да постану програмерке.
Ове недеље, имали смо част да разговарамо са Аном Мрвош, бившом студенткињом нашег факултета која ради као сениор софтвер инжењер у фирми за микрофинансије.
Пушкице: Здраво, Ана. Испричај нам чиме се ти бавиш и како је све почело?
Ана: Здраво и теби и поздрав студентима мог факултета! Мој први посао је био у школи рачунара, док сам још студирала. Држала сам часове МС Оффице-а и сећам се огромне треме коју сам имала пре почетка првог предавања. Наравно, када сам се опустила, све је прошло у најбољем реду. Ту сам радила неколико месеци и убрзо после тога нашла сам “прави” посао. Годину дана сам радила као пројекат администратор, где сам радила на организацији софтверских пројеката, а након тога дефинитивно сам прешла на програмирање, где сам и данас. Тренутно сам на позицији сениор софтвер инжењера у фирми која прави софтвер за микрофинансије. И даље уживам у послу!
Пушкице: Како је протекло твоје студирање и да ли мислиш да си стекла довољно знања из ИТ области?
Ана: Моје студирање је протекло у ванредним ситуацијама - студентски протест, штрајкови, бомбардовање… Било је то прилично хаотично време и по мени, учило се превише беспотребних предмета. Међутим, то је бољка нашег образовног система, а не само ФОН-а. Било је пар испита који су ми значили за касније, рецимо Принципи програмирања и Пројектовање информационих система, али суштински је недостајало праксе. Оно што сам схватила када сам почела да радим, је то да факултет даје само основу, а на нама је да стално учимо и радимо на себи.
Пушкице: Чињеница је да доста девојака упише смер ИСИТ, али веома мало настави са програмерском каријером. Шта мислиш, у чему би могао бити проблем?
Ана: То је добро питање. Сећам се једног асистента, који нам је причао како су колегинице одличне на студијама, али после дипломирања једноставно нестану и није му било јасно због чега се то дешава. Вероватно има предрасуда, али ипак ми се чини да девојке углавном саме себе демотивишу, јер мисле да је овај посао претежак, да је искључиво за мушкарце и да се оне не би снашле у њему. Медији не помажу, јер често пропагирају идеју да су програмери штребери слабих комуникативних способности. Треба радити на промени те слике, и чини ми се да је ова ваша иницијатива одлична и иде управо у том правцу.
Пушкице: Шта је тебе мотивисало да не посустанеш и постанеш програмерка?
Ана: Не могу да кажем да сам имала неке велике дилеме. Од основне школе сам волела математику, касније и програмирање. Знала сам шта желим да студирам, једино сам размишљала да ли да упишем ЕТФ, ПМФ или ФОН. Волим овај посао, одличан је осећај када направиш нешто што добро ради и корисно је људима. Рекла бих да је то највећи мотив.
Пушкице: Да ли имаш неке хобије којима испуњаваш слободно време?
Ана: Имам их више. Пре пар година сам почела да роним и то је једна од најбољих одлука које сам донела, заиста уживам у том спорту. Повремено пишем блог, углавном о програмирању, girlfromoutofthisworld.com. Волим да читам, ретко се одвајам од свог киндла, то је најбољи геџет који имам. Идем у теретану, не могу да замислим живот без музике, и наравно, стално сам на нету.
Пушкице: Шта сматраш за свој највећи успех до сада?
Ана: Ух, тешко је издвојити једну ствар. Кад год победим саму себе и урадим нешто што сам мислила да нећу бити у стању, то доживљавам као велики успех.
Пушкице: За крај, шта би поручила нашим колегиницама које тренутно студирају ИТ?
Ана: Верујте у себе и своје способности и немојте да поклекнете пред евентуалним предрасудама. Радите оно што волите, без обзира какво мишљење неко други има на ту тему. На крају крајева, имамо само овај један живот и од нас зависи како ћемо га провести!
Постави коментар