Након недавно објављеног текста о снижењу плата запослених на ФОН-у, преносимо вам коментар професора Синише Влајића у целости.
Поштоване колегинице и колеге, као прво, извините, ако сам икога на било који начин увредио или повредио мојом објавом на FB-у. Да би се објава сагледала у потпуности ... вратићу се мало у прошлост ... да се види генеза која је водила до тога да изнесем наведени став. ФОН сам уписао 1986 године, након чега сам отишао у војску. Студије на ФОН-у сам започео школске 1987/88. Када сам био четврта година студија оженио сам се. Ратне 1991. године ми се родила ћерка Александра. Дипломирао сам 1992. године (дипломски рад сам радио годину дана). На ФОН-у сам почео да радим у време велике економске кризе 1993. године када су плате на Факултету биле између 5 и 10 немачких марака. Исте године ми се родила ћерка Драга. Магистрирао сам 1997 године. Тада је плата на Факултету била ... колико се сећам ... између 50 и 100 марака. Тада сам почео да радим прве комерцијалне пројекте ... од којих сам издржавао породицу. Исте године сам купио први ауто ... црвену бубу (годиште 1967). Треће дете, сина Ђорђа сам добио после бомбардовања 2000. године. Плата на ФОН-у је била и даље веома мала и започео сам велики посао изградње Информационог система у фирми Перихард инжењеринг. Тада сам купио мој други ауто бели 123 мерцедес (годиште 1980.) који ме је служио скоро 10 година. Посао у Перихарду је обезбедио ... поред неких мањих послова ... пристојан живот, за мене и породицу. Докторирао сам 2003. године. На ФОН-у до неке, отприлике 2004, 2005. године плата нам је и даље била веома мала. Тада је почела значајно да се повећава. То значи неких 11,12 година након што сам почео да радим на ФОН-у. Од тих година ... бар мени ... плата на ФОН-у је била већа од комерцијалних послова које сам имао. Трећи ауто Пасат (2002. годиште) сам купио 2010. године. Тај ауто и дан данас возим. Последњих неколико година нисам био ангажован на значајним комерцијалним пројектима ... јер сам имао доста обавеза као продекан за науку. ...
Што се тиче мог имовног стања ... успео сам за ових 22 године рада ... да стан од 35 квадрата (чији је власник мој отац и у коме сам живео са мојом петочланом породицом до пре пар година) ... да проширим за отприлике 40 квадрата. Осим малог плаца у Вранићу (отприлике 7,8 ари)... на мене се ништа у имовинском смислу не води. Иначе, поред мене у кући, свако на свом спрату, живе и 2 моја рођена брата са својим породицама. Они, хвала Богу, такође имају по три детета. У мањој кући (која је направљена 1930. и неке година прошлог века а која је у међувремену адаптирана ) у истом дворишту живе мој отац и мајка. Значи, 17 чланова исте породице, ради и бори се да остане и да опстане у овим тешким временима. Породица Влајић живи у Жаркову ... неких отприлике 250 година. ...
Што се тиче мога рада на ФОН-у ... за све ове године ... сам се трудио да часно и поштено радим ... и да најбоље што могу ... пренесем знање из програмерских предмета (које ја покривам) студентима. Од када се воде анкете студената на ФОН-у (задњих 7,8 година)... предмети које покривају моји асистенти и ја ... и ми сами ... смо увек били добро оцењивани. Тако су у прошлом и овом семестру три наша предмета, Софтверски патерни, Пројектовање софтвера и Напредне Јава технологије ... биле међу најбоље оцењеним предметима. ... Ово је неки груби контекст (у најопштијем смислу) који ми је ... тако ми се чини ... дао за право ... да изнесем своје мишљење о ономе што је проблем наставника на ФОН-у.
Ако неко мисли да сам мојим ставом (прочитајте пажљиво моју објаву) на било који начин увредио студенте ... ја се још једном извињавам ... али у објави ни једним речју ја нисам спомињао студенте у негативном контексту нити сам спомињао проблеме студената (који дефинитивно постоје). Нагласак објаве је на потенцијалним проблемима наставника (ту пре свега мислим на асистенте и сараднике) ... који ће се десити ако се формирају платни разреди (што се наговештава да ће надлежно Министарство да уведе). Оно што сам наискреније рекао у једном од мојих коментара на FB-у … се односило на чињеницу ... да ће сигурно сарадници и асистенти морати да раде допунске комерцијалне послове како би обезбедили нормалан живот својим породицама (као што смо ми старији морали да радимо некада). Када сам ја био у тој ситуацији ... буквално сам радио дан и ноћ ... да бих урадио и комерцијалне послове и послове на ФОН-у. То је доста тешко и троши огромну енергију. Мало се спава, мало се времена посвећује породици ... живот се своди на екстремно тежак рад. Ко није програмирао не може да има осећај колико то зна да буде напорно и фрустрирајуће. У таквој ситуацији ... колико год се трудио да будеш посвећен студентима ... сигурно је учинак значајно мањи него кад се не раде велики комерцијални послови. То је суштина објаве коју сам поставио 8 јула на FB-у (https://www.facebook.com/
Ако неко има било каквих дилема и питања ... слободан је да их постави. Предлажем да то буде на објави коју сам поставио на FB-у ... како бих на једном месту одговарао на питања ... која се тичу наведене објаве. Просто да знате (мислим да је то једно од главних начела академске слободе) ... да поштујем и уважавам сваки ваш коментар и став који сте изнели и који ћете изнети ... независно од тога да ли се слажете са мном или не. ... Ја сам у протеклих неколико годино ... на FB-у ... износио бројне ставове о различитим животним питањима ... тако да немам никакву задршку да отворено и искрено одговорим на било које питање из било ког домена живота ... и то је искрен да будем ... оно што сам сањао као студент да ће једног дана бити реалност. Срдачан поздрав, проф. др Синиша Влајић.
Не мењајте канал, на правом сте месту...
Постави коментар