Право да свако уведе Болоњу како хоће наш Факултет искористио је на себи својствен начин. Нажалост, ретки су они који су се заиста и потрудили да побољшају свој предмет у складу са могућностима које Болоња доноси. Професори из године у годину мењају правила полагања испита, али изгледа да никако да се одлуче како желе да њихов предмет изгледа.
Нажалост, често се све своди само на козметичке промене, којима се ствара привид да је због мање пролазности и/или лошијих оцена предмет тежи,а знање боље. Истина је заправо негде између, јер оно што је заиста теже је да студент испрати све промене које се неретко дешавају у току семестра, јер катедра није разрадила све аспекте тих промена.
Овим се, наравно, постиже само контра ефекат, јер се ствара незадовољство, а у целој тој конфузији знање опет некако остане на последњем месту и циљ постаје само ратосиљати се предмета.
Оно што је под хитно потребно је ставити прст на чело и размислити да ли је неке ствари потребно променити у корену и одредити приоритете. Под приоритетима превасходно се мисли на расподелу ресурса односно учионица и рачунских кабинета које имамо.
Да ли је битније да студент седи сат и по времена у РЦ-у и гугла чланове закона (што да будемо искрени може и од куће) или да слуша на пример Мреже и на тај начин схвати шта се од њега тражи за пројектни и евентуално нешто и научи успут?
Најсвежији пример ових неразрађених инстант промена је и предмет Интелигентни системи. Предмет који неспорно држи група стручњака, али која није нашла за сходно да седне заједно и договори се око свих детаља новонасталих промена.
Наиме, на овом предмету је могуће имати највише 8 ако се полаже класично испит, да би се имало 9 или 10 потребно је радити пројектни. Логично је да је већина претходних генерација узимала пројектни. Ова катедра је због тога одлучила да уведе тест који ће бити елиминационог карактера (ко положи може да ради пројектни, ко не положи иде на класичан испит).
Ово би било потпуно у реду, да на крају нисмо дошли у ситуацију да студенти не знају ни шта треба да припреме за овај тест, ни који све софтвер да инсталирају, ни одакле само пар дана пред полагање, иако је катедра обећавала да ће на време окачити задатке за вежбу.
Због тога Екипа Пушкица је одлучила да овој катедри и свим другим које су на сличан начин увеле измене, објасни у неколико корака како се правилно оне уводе и тиме повећа квалитет наставе, а евентуално и знања и задовољства.
Корак 1: На почетку семестра дефинисати (бар оквирно) датум теста, одбране пројекта или семинарског у зависности од тога ког типа је предмет и који је вид тестирања најпогоднији.
Напомена 1: Дефинисање прецизног датума није препоручљиво јер Продекан за наставу неће до последњег дана знати које сале су слободне, па се зато препоручује да се сачека бар до месец дана пред тест.
Корак 2: У старту дефинисати области из којих долазе задаци, софтвер потребан за њихов израду, упутство студентима где тај софтвер могу преузети и евентуалне напомене везане за инсталацију и припрему радног окружења које Ваш предмет захтева.
Напомена 2: Прве вежбе у семестру не служе само да асистенти кажу свој маил и термин консултација, већ и да студентима детаљно кажу које области им требају и да их упуте у начин оцењивања новоизмишљеног теста(поготово узети у обзир да су прва генерација и да немају код кога да се друго распитају) .
Корак 3: Долазимо до главног дела, потпуно је неопходно обезбедити погодне сале за вежбе за одређене предмете. Дакле, предмети као Интелигентни системи не би требало да се слушају у сали која има рачунар само за пуштање презентације професора. Уколико желите измене предмета од Продекана за наставу се захтева одговарајућих сала.
Корак 4: Други час вежби (а и сваки наредни током семестра до тестирања) одвијају се тако што се раде задаци из области које долазе, на сајту се постављају задаци за вежбу, по потреби и домаћи задаци и припрему за тест из пређене области.
Напомена 3: Случај Интелигентних система где колеге четвре године недељу дана пре теста не знају, ни шта да спремају, ни одакле, а ни који софтвер да инсталирају прави је апсолутно некоректно. Они су прва генерација за коју је смишљен тест, али смишљен је до пола. Другу половину, ће изгледа, као и све на ФОН-у, смислити за наредну генерацију.
Корак 5: Последње вежбе пре теста су припрема за тест, тада се на вежбама раде комплекснији задаци, чак и од оних које планирате да дате на самом тестирању. Зашто, питате се? Па зато што вам је битно знање, квалитет кадрова.
Напомена 4: Мерило тежине предмета није колико је људи пало, јер не зна одакле да учи.
У крајњој линији, Ваше име је печат знања које студент сутра носи са собом када се запосли и не буде знао ништа практично да уради. Тако да, ако не због својих студената, онда због себе се потрудите да Вас спомињу у позитивном контексту.
Не мењајте канал, на правом сте месту...
Постави коментар