У оквиру рубрике "Где су, шта раде?" Пушкице вам овога пута доносе интервју са бившим асистентом Факултета организационих наука, Костандином Димитријевићем. Костандин је својевремено држао наставу на предметима Структуре података и алгоритми и Моделовање пословних процеса, а студентима којима је предавао је, углавном, остао у добром сећању. Више година узастопно је био међу најбоље оцењеним асистентима на факултету.
1. Након шест година рада на факултету како сте се одлучили да напустите тај свет?
Једноставно. А и тешко. Иако ме је рад на факултету и са студентима испуњавао, постојало је много ствари које су ме професионално интересовале, а које на факултету нисам могао да остварим. Правац у коме сам ја желео да се крећем се није у потпуности поклапао са правцем у коме сам ишао, тако да сам морао да изаберем. Знао сам шта губим и шта добијам и до сада се нисам покајао због своје одлуке, иако ми мало фали претходни посао.
2. Можете ли да повучете паралелу између вашег тренутног посла и рада на факултету. Које су позитивне, а које су негативне стране једног и другог?
По мом искуству то су два потпуно различита посла. На факултету сте усмерени на рад са студентима и академску каријеру, док сте у "привреди" усмерени да стварате новац (себи и свом послодавцу). Рад на факултету је за мене био доста опуштен. Поред наставе имате доста времена да се посветите истраживању и учењу, што је свакако позитивна страна, али се доста заснива на индивидуалном раду или са веома малим бројем људи. Међутим, примања су лимитирана и да бисте имали више, морате да радите додатне пројекте или преко Факултета или са стране, што аутоматски значи мање времена за све остало (а.к.а. друштвени живот) тако да у једном тренутку схватите да зарађујете новац који немате времена да потрошите, јер све време посвећујете послу. Наравно, треба ту направити баланс, али је то најчешће тешко. Са друге стране, рад у програмерској фирми вам омогућава да примењујете стечена знања на најбољи начин. Ако радите разноврсне пројекте, онда се још више развијате. Плус што сте окружени људима од којих можете учити и са којима можете делити знања и идеје. Наравно ако сте у доброј фирми :). А и примања су већа за мање уложеног времена.
За мене се овај мој пут показао као идеална комбинација. На факултету сам стекао широко знање о области којом се бавим, научио сам како да истражујем и како да решавам велике проблеме, а онда сам добио прилику да све то примењујем на конкретним пројектима са клијентима широм света и да се додатно усавршавам на нижем нивоу у програмирању.
3. Где сте сада и чиме се бавите. Колико је ваш тренутни посао везан за оно чиме сте се бавили на факултету?
Тренутно сам у фирми Сопреx (soprex.com) где сам вођа веб тима и веб програмер. Оно што радим овде нема директно много везе са оним што сам радио на факултету. Ако, наравно, изузмемо наставу, пројекти које смо радили на факултету су углавном били научно - истраживачки, односно, базирали су се на проналажењу и прављењу нових технологија и методологија за развој информационих система и као резултат су најчешће имали документацију и прототип. Ређи су били пројекти који су као резултат имало готово решење које је спремно да се пусти у свакодневни рад. У програмерској фирми се фокусирате на конкретне системе који су клијенту неопходни у свакодневном пословању.
4. Да ли вам недостаје рад са студентима?
Да. Не недостаје ми прегледање бескрајних гомила свезака, већ настава, тј. рад са студентима. То ми је углавном било забавно. Лепо је када имате прилику да пратите како се неко развија и како учи и напредује и да будете активни део тога. Лепо и одговорно.
5. Шта студенте ФОН-а издваја од осталих, а шта им замерате или сматрате да недостаје?
Не знам. Могу да говорим о томе шта би требало да их издваја, али сам сведок све слабијег квалитета људи који завршавају ФОН. Говорим само о ИТ смеру, јер за менаџере нисам релевантан да говорим. ФОН би по дефиницији требало да даје јако широко знање о развоју информационих система и то је оно примарно што (би требало) да издваја Фоновце од осталих и због кога су на цени. Међутим, никад ми није био јасан принцип да се само неке ствари одраде, да се провуче са неком оценом и пређе на следећи испит. То је примарно што замерам студентима и што им недостаје - свест да ако сте просечни, најбоље што можете да очекујете су просечне ствари и то је то.
6. Били сте светски финалиста Microsoft Imagine Cup такмичења 2005 године. Колико рада је потребно да се дође до завршнице једног таквог такмичења и каква су ваша искуства са истог?
Не знам колико је рада потребно за то, јер када радите нешто што волите, не знате колико је прошло времена од када сте последњи пут подигли главу. Дешавало се да седнем поподне да радим и не приметим када је свануло. Није ствар у томе колико радите, него да то волите и да у томе уживате. И наравно да имате "кликер" за то.
Такмичење је донело лепо искуство, али што је битније, добре конекције са људима широм света. Донело ми је много пословних понуда из иностранства и препознатљивост у окружењу. Свакоме бих препоручио да се опроба у нечему сличном (претпостављам да такмичење и даље постоји) и да покуша да то максимално искористи. Наравно, упорност и жеља су предуслов.
7. Како су изгледали ваши студентски дани?
Посвећеност факултету и дружењу. Претпостављам као и већини студената. Не бих могао да издвојим ништа посебно.
8. Поред редовног посла, колико времена имате за своју музичку каријеру?
У последњих годину дана све више, јер смо кренули активно да свирамо, па то изискује додатне пробе. Тренутно се припрема други спот који ће бити ливе верзија нове песме. Можете нас пратити преко fb.com/the.invisibles.bg. Увек се нађе времена за оно што волите.
9. Какви су вам планови за будућност? Да ли сте размишљали о повратку у предавачке воде?
Планирам да покренем своју фирму да бих коначно реализовао идеје које ми се мотају по глави годинама. Нисам сигуран да бих желео да се вратим у наставу, иако је то било нешто што сам највише волео. Држање предавања с времена на време да, али не као full time посао.
10. Имате ли неку поруку за студенте ФОН-а?
Могу да поновим оно што сам понављао док сам био на ФОН-у. Факултет сам по себи вас неће ничему научити ако се препуститие и радите само што морате, што вас "смарачи професори и асистенти терају да радите". Ако само то радите, немате велику шансу да вас препознају и да дођете до доброг посла. Али на факултету имате прилику да стекнете неопходна основна знања која даље сами морате да продубљујете да бисте били конкурентни у области коју изаберете. Без самосталног рада преко постојећих обавеза се убацујете у просек, а дипломирани Фоновац мора да буде далеко изнад просека.
Постави коментар