На нашу јучерашњу вест о једногласно донетој одлуци о изменама и допунама Статута Универзитета у Београду, којима се предвиђа смањење броја рокова на четири, стигао нам је један занимљив коментар који преносимо у целости. Оставићемо ово без нашег коментара, а ви сами процените.
Драге колегинице и колеге, Знам колико вам могу звучати заморно објаве овог типа, али вас молим све, као студенте, да пажљиво прочитате све што овде пише, јер је ствар веома битна, тиче се сваког студента Београдског Универзитета. Много би ми значило да ми напишете своје мишљење испод, да бих знао да ли сам исправно поступио.
Вероватно сте сви прочитали вест која се данас масовно врти по медијима, а која гласи "Савет БУ једногласно усвојио 4 уместо 6 рокова". Ове године указана ми је част, а уједно и одговорност, да будем један од 5 представника из реда студената. На дневном реду, који сам раније добио, под тачком 4. је стајао предлог измене и допуне Статута Универзитета у Београду. За оне који су слабије упућени, Савет Универзитета је највише тело Универзитета у Београду, а Статут је највиши правни акт Универзитета, који доноси и може га мењати једино Савет. Док сам читао предлог о изменама и допунама, запало ми је за око да на једном месту каже: "У члану 99. став 2. реч "шест" замењује се речју "четири". Отворио сам Статут и видео да се ради о члану који говори о броју испитних рокова. Разговарао сам са осталим представницима из Студентског парламента Универзитета, али нико није знао да се таква одлука спрема. Пре него што ћу отићи на седницу, проучио сам детаљније о чему се ради. Наиме, постоји само један акт на нивоу државе, који је изнад Статута Универзитета, а то је Закон о високом образовању. Овај Закон је писан 2005. и 2008. године, и то је верзија коју ћете наћи на сајту Министарства просвете, науке и технолошког развоја. У овој верзији, члан 90. став 7. пише следеће: "Број испитних рокова је шест". И то је све. Међутим, оно што нећете наћи на званичном сајту, али хоћете ако сте довољно упорни да потражите Службени гласник Републике Србије, број 93/2012, јесте Закон о изменама и допунама Закона о високом образовању, где стоји да уместо шест рокова има четири испитна рока. Веровали или не, ово стоји у Закону, који је јачи и важнији документ од Статута Универзитета. Статут као такав морао се прилагодити овом вишем документу, иначе не би био валидан. Зато је нама, као члановима, и упућен предлог о изменама и допунама, који је, међу 24 одредбе, садржао и ову, која говори да има четири испитна рока.
Почела је седница Савета, 20. априла у 13 часова, и на њој су се појавили ректор, проректори, али и државни секретар Министарства, као уважени гост. Од пет представника студената, појавили смо се нас тројица. Када се дошло до 4. тачке, сачекао сам моменат, и када сам видео да се нико од колега не јавља за реч, јавио сам се и изложио проблем студената. Тада сам схватио да сам једини прочитао шта заправо пише у предлогу који је требало да се усвоји. Наиме, јасно је да се Статут мора усагласити са оним што пише у Закону, јер ће се у сваком случају поштовати Закон, као виши правни акт. Међутим, студенти, макар и нас тројица, не могу гласати за предлог измене, у којем уместо шест пише да има четири испитна рока. Свакако би осталих 17 чланова Савета, који су били присутни, гласало "за", и измене би биле усвојене. Међутим, ректор, председник Савета, заменик председника Савета и државни секретар су молили да ствар размотримо, и да по том питању будемо једногласни. Нагласили су да Савет није место за промену Закона, већ да о томе треба разговарати са министром. Статут, променили га ми или не, опет неће бити снажнији од Закона, у којем још од 2012. године пише да има четири испитна рока. Сваки пут су студенти протестима обезбеђивали себи још рокова, о чему сведоче измене и допуне Закона из 2013, као и ове последње, из 2014. године, када смо заједно протестовали 7. октобра. Управо због тога сам тражио подршку Савета Универзитета, као највишег тела, да дају мишљење Министарству, да би студентски представници требало да се састану с представницима Министарства, и да разговарају о измени члана 90. став 7. и да се једном заувек дефинише да испитних рокова има шест. Савет је на ово пристао, али под условом да ми дамо свој глас, да се Статут усагласи са тренутним Законом. Тада сам био помало дрчан, и тражио писмену потврду да ће обећање одржати, на шта су ми посведочили да су моје речи ушле у записник, и да ће чланови, када Студентски парламент Универзитета у Београду (СПУБ) и Студентска конференција Универзитета Србије (СКОНУС), доставе молбу за састанак представника студената са представницима Министарства, у име Савета подржати ову молбу. Молба ће бити достављена првој наредној седници. Тек после свега овога, нас тројица смо пристали да подигнемо руку, за "усаглашавање Статута са тренутним Законом", али ћемо је исто тако подићи, не само руку, него и глас, уколико дато обећање на следећој седници не буде испоштовано. Непуна два сата по завршетку седнице, на РТС је већ изашла помпезна вест, како је Савет Универзитета једногласно усвојио да буде четири испитна рока. Срећна околност је да су ипак споменули питање члана 99, али тек успут, у тексту.
Драга браћо, испоштовали смо сваки корак у процедури обраћања, како би студентска права била испоштована. Уколико се са друге стране случајно покаже нефер игра, спремите се да свим силама устанемо против неправде, и да на улицама покажемо да ћемо се до краја борити за то да имамо право на поштено студирање, без икаквих манипулација и правних малверзација! Искрено се надам да сте пажљиво прочитали шта овде пише, јер нас нико неће упућивати нити бранити, уколико то не урадимо сами!
Свако добро, Марко Весић
Постави коментар