“Свечана“ додела диплома одржана је у суботу, 21. марта 2015. Неке наше колеге су биле толико под утиском, да су нас замолиле да ово искуство поделимо са осталим студентима, чисто да како кажу „виде шта их чека за коју годину“.
„Субота, 10 ујутру. Улазимо на факултет и наравно већ први пример савршене организације – уместо у оном розе амфитеатру, померено је да буде доле у жутом. Само они знају зашто. Пола студентске службе је ту.
Појављује се професор Милија. Изгледа да је било исувише рано да би нас наш драги Декан удостојио присуства.
Знамо да је за њега ово један потпуно небитан догађај, али за нас који смо провели године учећи и нервирајући се је све само не неважан. Били смо већ на пар различитих додела на другим факултетима код различитих пријатеља, тако да седимо и коментаришемо како ће сад да држи неки досадан мотивациони говор, како је супер што смо завршили баш ФОН, а не неки други факултет и шта нам све ФОН пружа. Нисмо се могли више преварити, након две-три кратке уводне реченице проф. Сукновић прелази на ствар. Парафразирамо, али поента је иста: „Молим вас, како бисмо ово што брже завршили да буде тишина. Анкете ће вам сада поделити да их попуните. А када вас прозовемо, молим вас, како долазите ни лево ни десно се не окрећете. Значи идете само право, долазите и одмах се потписујете на два места. Значи два места, једно иде у архив Факултета други у архив Универзитета. Значи као што сам рекао, ни лево ни десно, прво потписивање. Па толико ваљда можете да запамтите“.
Драги професоре, можемо ми много више од тога да запамтимо, успели смо и факултет да завршимо и ваше испите да положимо. Верујте нам да памтимо и ваше изјаве када сте нам правили ненормалне распореде испита и колоквијума уз коментар „како није планирано да изађемо баш на све колоквијуме“. Овим сте још једном показали зашто вас нико од студената не воли. Како би вас и волели кад немате грам поштовања за нас?
Након што се потпишете и добијете диплому, долази на ред још један омиљени лик студената – Настић. Брзински вам пакује диплому у кутију и гура је у руке уз речи „Срећно“. Срећно? У чему срећно? Животу? Тражењу посла? Ваљда се честита некоме на успеху, а не жели срећа? Мада, коме све делите дипломе ових дана, можда ће нам стварно требати среће да кад кажемо некоме шта смо завршили нас не избаци наглавачке из канцеларије.
А онда је уследио још један шок. Изглед кутије у којој стоји диплома. Сигурни смо да нам не бисте поверовали кад бисмо вам рекли да је одлепљена, те доказ можете видети у прилогу.
А Декану имамо да поручимо овако, кад већ нисмо могли уживо – Ову кутију ћемо Вам радо вратити, а ми очекујемо наш новац назад. Сигурни смо да за 2$ на алиеxпресу можемо наћи нешто и квалитетније и лепше. А Вама, Управо, хвала што сте и овај дан успели да обесмислите.“
Не мењајте канал, на правом сте месту...
Постави коментар