У било ком животном добу, с времена на време или и чешће, дешава се да нешто не разумемо. Оно што врло често помаже у таквим ситуацијама јесте да питате за објашњење, само што се многи стиде да то учине или не желе да питају.
Очигледно решење проблема било би питати. Питати наставника да вам објасни оно што не разумете, питати особу чији поступак не разумете да вам каже зашто је то урадила (под претпоставком да њен поступак има везе с вама и/или да вас се на неки начин тиче њен поступак), питати неког сналажљивијег да вам помогне у тумачењу упутства за употребу (како су нека од њих написана, није ни чудо ако их не разумете). Многи оклевају да питају јер се стиде, јер се боје да покажу да нешто не знају, боје се да ће бити исмејани, боје се да неће добити одговор него ће само бити додатно повређени...
У великом броју ситуација помаже кад питате ако вам нешто није јасно или нешто не знате. Није никаква срамота питати - много је горе и не покушати да дођете до одговора и онда направити неку глупу грешку јер вас је био блам да питате (рецимо, не знате како се користи кондом, не успе вам да сами "провалите", и онда због погрешне употребе или због тога што нисте ни употребили кондом ваша девојка (или ви, ако сте девојка) останете у другом стању). У принципу, то је као кад тражите помоћ кад вам је потребна - овде вам је као помоћ потребно објашњење. Многи не воле да признају да им је потребна помоћ, али је у неком тренутку потребна сваком, и није никаква срамота тражити је.
Дакле, ако вам треба неко објашњење, о чему год да се ради, ако није баш незгодан тренутак за објашњавање - питајте!
Постави коментар