ИСИТ-овске бољке

// Категорије: Инфо |

ФОН је постао надалеко познат факултет по успесима својих студената. Сведоци смо да су у протеклим годинама многи студенти освајали бројне награде: спортисти, Case Study екипа, дебатери... Ипак, једна ствар остаје нејасна. Где су у целој причи информатичари?

Смер Информациони системи технологије на који се уписује 260 студената годишње, јединствен је у Србији. Ипак, студенти овог смера не учествују на међународним такмичењима у програмирању и информатичким наукама, а и да желе не могу. Пре свега због свог знања. Ко је крив за то што је овај смер непознат у широј јавности и због чега фоновци важе искључиво за менаџере? Кренимо редом.

Наставни план и програм овог смера више сличи гимназији него факултету. Пре свега због разноликости предмета који ни по којој логици не могу да иду један уз други. И при том, у прве две године, свега неколико има везе са ИТ-јем. Зато су ИСИТ-овци приморани да уче бескрајне поделе, да броје аутобусе, уче бесмислена књижења... Све то под паролом: “Бићете нам захвални једног дана.”. Ниједан дипломац није дочекао тај дан. Све ово чини да се одвлачи фокус са битних ствари.

Проф. др Дејан Симић, професор на два информатичка предмета у прве две године: Основе информационо-комуникационих технологија и Архитектура рачунара и оперативни системи. Заједничко за оба ова предмета је да је литература очајна, неразумљива и бесмислена, да професор држи катастрофална предавања (читање са слајдова и постављање немогућих питања студентима) као и висок критеријум оцењивања. Студенти листом пролазе ова два предмета не научивши скоро ништа и одлазе неприпремљени на друге испите који траже ова знања.

Проф. др Синиша Нешковић. Ако сте икада помислили да су АРОС и ОИКТ највећи шамари модерној ИТ науци, преварили сте се. Професор Нешковић, предавач на предмету Структуре података и алгоритми важи за изразито непријатног и нервозног човека који нема обзира према свом послу. Једино тако се објашњава одсуство литературе на овом предмету као и одсуство било каквог плана. Све то резултује катастрофалним резултатима на испитима (који се дотерују) и лошим нивоом знања. Једина добра ствар је што предавања нису обавезна, па не морате да трпите професорове немуште изливе беса.

У трећој години студенти ИСИТ-а о први пут се сусрећу са Базама података, које су у фокусу њиховог даљег професионалног деловања. И тај предмет има свог господина Хајда, проф. др Ненада Аничића. Дани његовог доброг расположења ретки су као кишни дани на југу Либије, а проблем прави то што пресликавање расположења у оцене има кардиналност 1:1. Професор Аничић са професором Нешковићем чини тандем снова на Моделовању пословних процеса, предмету који је толико испразан да му не вреди посветити више од три тачке...

Кад се и то прегура, долази се до четврте године која би требало да буде врхунац изучавања области информатике и ужа специјализација у областима интересовања кроз изборне предмете. Од ове године, и ту је факултет одлучио да одмогне, заменивши изборни предмет “стручном праксом“. Обавезан предмет, према старом шаблону, остало је Управљање квалитетом, чији је допринос знању студената толико непроцењив да се може упоредити са доприносом класичне музике у производњи крављег млека и узгоју цвећа.

Очигледно је да надлежни на факултету не схватају информатичко доба у коме живимо, и могућности које су пред образованим информатичарима. То су већином људи заробљени у неком давно прохујалом времену, који су због некадашњих заслуга заузели позиције са којих не мрдају, тако да ФОН сваким даном све више личи на одртавелу бабу, упеглану ботоксом не би ли други помислили да је девојка. Одговорност је велика јер се генерација за генерацијом спутава и онемогућава да учи оно због чега је и уписала тај смер и да сутра ради оно што би желела и могла.

Можда ће вас на Менаџменту учити како не треба продавати полупроизвод или сировину, ако постоји потенцијал да се направи добар готови производ, али се наш факултет, као ни многих других ствари које нападно штрче из наших уџбеника, тога не придржава. Потенцијал је без сумње присутан, али изгледа да је жеља да се прави добар ИТ кадар одавно напустила објекат у Јове Илића 154.

Slika je zakon :lol:

Објављено: 25.11.2012 17:11 - ()


0
0
Tole namestio!

Објављено: 25.11.2012 16:37 - ()


0
0
Oduševljen sam tekstom. Voleo bih uskoro da vidim i tekst o smeru Upravljanje kvaitetom, da bi se skrenula pažnja pre svega brucošima pre nego što načine najgori izbor u svom životu i opredele se za ovaj smer, zapečativši svoju sudbinu zauvek na birou. Nisam još došao do toga ali upravljanje kvalitetom NE POSTOJI u Srbiji, za 2 godine kako redovno gledam ni jednu jedinu praksu iz ove oblasti nisam video.

Објављено: 25.11.2012 16:13 - ()


0
0
@Puskice Autsorsing ili ne, vi kako ste ovde predstavili ISIT, ocekivao bi covek da niko nece primiti isitovce ni da rade na trafici, a kamo li nesto vezano za struku.

Објављено: 25.11.2012 15:48 - ()


0
0
Prva stvar, ISIT-ovci se zaposljavaju relativno lako sto je otprilike i najbitnije. Sto se tice nastavnog plana i programa ima nebuloznih predmeta, na pr simulacije, kvalitet, ali ih nema mnogo. Na pr. racunovodsto je meni korisno bilo za posao. Veci je problem sprovodjenje plana i programa, recimo gore spomenuti Simic je pravi primer kako se mogu unistiti 2 predmeta. Strukture su, bar nama, kad je bio Kosta bile super predmet, dosta se nauci, a i ne polaze se tesko. Programski su mi isto bili skroz u redu, dobije se dobra osnova za rad u C#, jeste malo bezveze ono brzo kucanje, ali mozes da uzmes projekat pa popravis ocenu. U sustini, ja mislim da nam nije savrsen fakultet, ima dosta stvari da se popravi, ali je dobar. Dovoljno da mozes da nadjes posao i da se dobro snadjes.

Објављено: 25.11.2012 15:48 - ()


0
0
@MIlan Studenti IT nauka se zapošljavaju zato što strane kompanije ovde vrše outsourcing, ali to nije tema ovog teksta. Fokus je na tome što sa FON-a izlaze slabi IT kadrovi, odnosno da je smer zastareo i van tokova aktuelizacije na našem fakultetu. Stvara FON i odlične IT profesionalce, ali su oni izuzetak, i to sve ređi izuzetak.

Објављено: 25.11.2012 15:40 - ()


0
0
Momci ce raditi u rudnicima a devojke na coskovima mracnih ulica posle FON-a...we are doomed!!! Jedino ako ga ne vezemo s Torinom...

Објављено: 25.11.2012 15:40 - ()


0
0
To sto je neko postigao uspeh u debatama ili u Kejs Stadiju ne govori apsolutno nista o prosecnom nivou znanja studenata menadzmenta. Znam da je kod nas identifikacija popularna, ali ono... To sto Djokovic zna da igra tenis, ne znaci da i mi znamo da igramo tenis. Isto tako je i sa ovim, tj sa vasim pominjanjem takmicenja. Bilo bi dobro da se onaj ko je napisao ovaj maliciozan tekst raspitao koliko brzo se zaposljavaju menadzeri, a koliko brzo isitovci. Bio bi gorko razocaran.

Објављено: 25.11.2012 15:27 - ()


0
0
Ситуација је још и гора! Писање одлично![i]

Објављено: 25.11.2012 15:10 - ()


0
0
Mislim da su u ovom tekstu potpuno neopravdano izsotalvljeni pojedini momenti sa druge i trece godine. Recimo, predmet principi programiranja, gde ce se najvise paznje posvetiti objasnjavanju "kako napraviti kalkultator", dok se preko stavri koje su, malo je reci, bitne za dalje uspesno usvajanje znanja iz programiranja, prelece kako na vezbama (gde se favorizuje samo I red u ucionici), tako i na samom ispitu. No, daleko zanimljiviji slucaj studente pomenutog smera ocekuje na III godini, kada dobiju predmet Programski jezici. Naime, pored toga sto je sam nacin polaganja OCAJAN, referentne literature nema (zapravo na to pitanje upuceno asistentu dobijate drsko "pa imate google, snadjite se!"), bicete u prilici da, ukoilko nemate bas najjasniju sliku o onome o cemu se govori na casu, dobijete odgovor koji se slobodno moze smatrati uvrednom od strane asistenta. Test mozete, u vecem broju slucajeva, poloziti ako ste dosli do pitanja koja su nekada bila na testu, pa uz nadu i malo bozije pomoci dodju i vama, bas ista ta, pitanja. Posebnu draz predstavlja cekajenje rezultata. Ko nije iskusio, preporucujem Beketovo delo "Cekajuci Godoa" sa napomenom da su empirijska istrazivanja pokazala da je cekanje rezultata iz pomenutog predmeta imaju destruktivnije dejstvo po nervni sistem studenta, nego sto to dozivljavaju likovi iz dela. E, ko je imao srece da doceka vest o polozenom testu, prelazi na polaganje prakticnog dela, koji vise lici na borbu "moze biti samo jedan". U borbi da li kucati ili udahnuti vazduh, ukoliko vazduh pobedi gore opisana drama se ponavlja u narednom roku. Dakle, poenta price je da pored jako "dobrog" znanja vi dobijete gratis i ubrzani daktilografski kurs. Eto, moglo bi se ovde napisati jos par tomova o pomenutom predmetu, ali i osvrnuti se na pojedine primerke sa drugih predmeta, no kada su se stucenti na Fonu nesto pitali?!

Објављено: 25.11.2012 15:09 - ()


0
2
4
2

Постави коментар

E-mail:
Коментар:
Антиспам:

4 + 5

Коментари пролазе модерацију, зато што смо тако у могућности